Док се прогнозира да ће глобално ниво мора расти, око овог острва ће опадати - ево зашто

У истраживању објављеном у часопису Натуре Communications, геофизичарка Лорен Лервраит са америчког Универзитета Колумбија предводила је тим који је повезао опажања историјских промена нивоа мора и надморске висине копна са рачунарским моделима издизања тла након топљења ледењака. Њихови резултати показују да ће се релативни ниво мора око Гренланда током овог века смањивати.

„Гренландска обала доживеће потпуно другачији исход“, каже Лервраит у објави на страницама Универзитета Колумбија.

На глобалном нивоу, пораст нивоа мора пре свега је последица повећане концентрације стакленичких гасова који задржавају топлоту, загревају океане и изазивају термално ширење воде, за које се предвиђа да ће бити највећи допринос будућем расту нивоа мора. Но, Гренланд је изузетак. Око 80 одсто острва прекривено је леденим покривачем дебљине приближно километар и по, који се сада смањује брзином од око 200 милијарди тона леда годишње. Како се та огромна маса смањује, тако се копно испод ње подиже.

Маса леденог покривача привлачи морску воду према себи.

Када је ледени покривач веома велик, има огромну масу. Површина мора привлачи се према леденом покривачу због те гравитационе силе. Како ледени покривач губи масу, његова гравитациона привлачност на морску површину слаби. То доводи до пада нивоа мора, објашњава Лервраит.

Уз ограничавање емисија, Гренланд би до 2100. године могао добити приближно 0,9 метара изложеног копна. Без ублажавања емисија, издизање би могло достићи и 2,5 метара, са последицама за инфраструктуру, обалну економију и сигурност снабдевања храном по том арктичком острву.