Британска индустрија губи битку са ценом струје: Скупа зелена транзиција наспрам француске нуклеарне стабилности

Према анализи Адам Smith Институтеа, кључни разлог за овако велики јаз је британско ослањање на скупе обновљиве изворе енергије и гас, за разлику од француског модела који се ослања на стабилну нуклеарну флоту. О томе пише уредник за енергетику листа The Телеграпх, Џонатан Лик, у ауторском тексту.

Лик наводи да економиста Института Адам Смит, Мичел Палмер, истиче како субвенције за ветроелектране и непредвидивост производње из ОИЕ директно подижу рачуне индустријским потрошачима, док је истовремено британска нуклеарна производња од 1998. године опала за чак 60%. За разлику од Француске, која је одржавала и модернизовала своју нуклеарну флоту, Британија је изградњу нових капацитета претворила у „бирократски кошмар“. Као симбол тог проблема наводи се електрана Hinkley Поинт Ц, где је регулатор захтевао више од 7.000 измена дизајна, што је трошкове пројекта одвело у астрономске висине.

Последице су највидљивије у енергетски интензивним секторима. Хемијска индустрија је, према подацима из анализе, забележила пад производње од 40% у периоду 2021–2024, док удружења из керамичке индустрије упозоравају да „немилосрдна трка ка Нет Зеро циљевима“ иде брже него што технологија индустријских пећи може да испрати, што директно води у гашење фабрика.

На политичком нивоу, порука је још оштрија. Клер Кутињо, министарка енергетике у сенци, упозорава да „ниједна земља не може бити просперитетна са најскупљом струјом на свету“, наглашавајући да јефтина енергија мора постати апсолутни приоритет привредног раста.

Ова вест долази у контексту ширег таласа упозорења о расту трошкова производње у земљама које се снажно ослањају на обновљиве изворе. Исти лист је само дан раније објавио да британске луке разматрају гашење инсталација за пуњење електричних бродова, јер је струја постала толико скупа да се бродарима више исплати да остану на моторима са унутрашњим сагоревањем.

Нуклеарна перспектива, како се наводи, додаје да се процес деиндустријализације не односи само на Британију, већ погађа и друге европске земље, при чему изгледа да је размера проблема пропорционална уделу обновљивих извора у енергетском миксу. Једно европско истраживање упозорава да хемијска индустрија на континенту, између осталог због високих цена електричне енергије, пролази кроз једну од најдубљих криза у својој историји.