На месту старе термоелектране ниче соларни парк: Влада Србије покренула експропријацију за пројекат у Колубари

Тиме је отворен пут за реализацију једног од првих већих пројеката трансформације некадашњих термоенергетских локација у постројења за производњу електричне енергије из обновљивих извора.

Решење је донето у складу са информацијом о локацији од 28. маја 2024. године коју је издала Агенција за просторно планирање и урбанизам, а све на основу Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја експлоатације Колубарског лигнитског басена, као и Плана генералне регулације за објекте термоелектране Колубара у Великим Црљенима.

План обухвата непокретности на територији катастарских општина Соколово, Велики Црљени и Степојевац, док је за корисника експропријације одређена Електропривреда Србије.

Планирана соларна електрана биће изграђена на простору постојећих индустријских површина, укључујући депоније пепела, шљаке и угља, које ће у оквиру пројекта бити затворене и саниране.

Пројекат за урбанистичко-архитектонску разраду локације објеката за производњу електричне енергије – соларне електране Колубара А, заједно са планом затварања депонија, био је на јавној презентацији у октобру прошле године.

Из доступне документације види се да ће соларна електрана Колубара А имати инсталисану снагу од око 71 мегават, док је на простору термоелектране Морава планирана још једна електрана снаге око 45 мегавата.

Идеја о изградњи соларних електрана на локацијама старих термоенергетских објеката најављена је још пре три године, као део процеса енергетске транзиције.

Електропривреда Србије расписала је 2024. године тендер за израду урбанистичко-планске документације за соларне електране на локацијама Колубара А и Морава, чиме је започета конкретна припрема пројеката.

Оба пројекта предвиђају не само изградњу соларних капацитета, већ и санацију и рекултивацију постојећих индустријских депонија, што би требало да допринесе и побољшању стања животне средине на тим локацијама.

Процес затварања термоелектране Колубара А почео је у јесен 2024. године. Реч је о најстаријем термокапацитету у Србији, који је у погону још од 1956. године.

Електрана, смештена у близини површинских копова Велики Црљени, има инсталисани капацитет од 271 мегават распоређен у пет термоблокова.

Истовремено је покренут и процес припреме за затварање термоелектране Морава, а Електропривреда Србије је тада расписала тендер за израду идејног решења за потребе њихове конзервације.

Планирана изградња соларних електрана на овим локацијама могла би да представља један од првих већих пројеката пренамене старих термоенергетских комплекса у постројења за производњу чисте енергије у Србији, чиме би некадашња индустријска зона добила потпуно нову енергетску улогу.