НАЛЕД
Србија би од таксе на угљеник могла да приходује 382 милиона евра!
Србија би, уколико се уведе национална такса на угљеник, до 2034. могла да приходује до 382 милиона евра, узимајући у обзир таксе прикупљене из индустрија алуминијума, цемента, гвожђа, челика и вештачких ђубрива, које ће се од 2026. наћи на удару ЦБАМ регулативе, показала је анализа НАЛЕД.
Како би се осигурало наменско трошење ових средстава, потребно је успоставити Зелени фонд у који би се еко таксе директно сливале и одакле би се финансирала даља улагања у заштиту животне средине, порука је нове анализе, представљена на седници НАЛЕД-овог Савеза за заштиту животне средине.
Како је објашњено, анализа о утицају ЦБАМ-а (механизам прекограничног усклађивања (цене) угљеника - инструмент политике заштите животне средине ЕУ) на домаће компаније настала је поводом увођења нове таксе за емитоване количине ЦО2 за производе који улазе у ЕУ, односно ЦБАМ уредбе.
Циљ анализе био је да утврди кључне препоруке како би се српска привреда припремила за нови ЕУ механизам прекограничног усклађивања цене угљеника.
"Уколико извозници из Србије не смање емисије угљен диоксида у наредних годину дана, суочиће се са поскупљењем својих производа на европском тржишту и тиме изгубити на конкурентности. Како до тога не би дошло, анализа је показала да је једино решење потпуно усклађивање са европским законодавством, уз истовремено увођење како националног опорезивања угљеника, тако и локалне таксе како би се спречио увоз из земаља где овај систем не постоји и очувала конкурентност домаће привреде", рекла је шефица Јединице за заштиту животне средине у НАЛЕД Сања Кнежевић Митровић.
Наведено је да је НАЛЕД анализу урадио уз финансијску подршку Еуропеан Цлимате Фондатион и седам домаћих компанија.
Чланови НАЛЕД су данас изгласали и реформске приоритете за наредне две године међу којима су развој примарне селекције отпада на локалу, увођење депозитног система за прикупљање амбалаже од пића и унапређење начина еколошког опорезивања.
Тренутни систем наплате накнаде за заштиту животне средине није у складу са принципом загађивач плаћа, што значи да немају одвраћајући ефекат на загађиваче да смање штетне емисије и самим тим не долази до побољшања у погледу чистијег ваздуха и вода, наведено је у саопштењу.
"Управљање отпадом је био приоритет и остаће из разлога што је још пуно посла пред нама. Од значајнијих пројеката, НАЛЕД је у претходне две године, уз подршку међународних партнера и привреде, учествовао у пилотирању неколико пројеката са циљем успостављања и унапређења система сакупљања амбалажног отпада и дошао до добрих препорука које треба да имплементирамо у регулаторни окви", рекла је нова председница Савеза за заштиту животне средине и директорка Екостар Пака Бојана Перић.
Такође, израђена је и анализа за које предмете зелени критеријуми у јавним набавкама могу бити обавезни, а чланови Савеза наставиће да раде на оптимизацији процедуре за увођење зелених јавних набавки.
Истакнуто је да НАЛЕД подржава Министарство за заштиту животне средине у погледу ревизије преговарачке позиције у оквиру поглавља 27 и код програма управљања чврстим отпадом у циљу проширења и изградње регионалних депонија.