НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА
Србија и даље у потрази за малим модуларним нуклеарним реакторима
Прошле су две године откако је председник Србије Александар Вучић најавио изградњу најмање четири мала модуларна нуклеарна реактора (СМР), на Првом самиту о нуклеарној енергији у Бриселу у марту 2024. године. Упркос упозорењима стручњака да је ова технологија још увек експериментална и није доказана ни технички ни комерцијално, Србија не одустаје од планова.
На панелу у оквиру „Недеље одрживости“ у Абу Дабију, Вучић је рекао да је Србија започела разговоре о могућој изградњи СМР-ова како би обезбедила додатне количине зелене и чисте енергије, али није прецизирао ни са којом државом нити компанијом се преговара. Истакао је да ће потражња за електричном енергијом расти због развоја вештачке интелигенције, дата-центара и електричних возила, те да Србија мора улагати у гас, обновљиве изворе, али и нуклеарну енергију, пише Е-капија.
Енергетски стручњаци у Србији су подељени. Једни сматрају да нуклеарна енергија може заменити термоелектране на угаљ, смањити емисије ЦО₂ и заштитити здравље људи и животну средину. Други упозоравају на недостатак стручног кадра, високе трошкове и политичке ризике, док трећи предлажу куповину удела у нуклеарној електрани у региону.
Почасни генерални секретар Српског комитета Светског савета за енергију Миодраг Месаровић истиче да се у вези са СМР-овима у последње две године ништа није променило. „Реч је о технологији која још није доказана и биће потребно најмање десет година да се са сигурношћу може рећи да су СМР безбедни и поуздани“, каже Месаровић. Он додаје да мали модуларни реактори покривају снагу до око 300 мегавата, док класичне нуклеарне електране производе 1.000 до 1.600 мегавата, па СМР-ови нису решење за националну електроенергетску мрежу.
Професор нуклеарног инжењерства на Универзитету Калифорније у Берклију Јасмина Вујић наглашава да СМР и микрореактори 4. генерације на Западу неће бити у комерцијалној производњи најмање 10 до 15 година, а ни један прототип није изграђен.
Стручњак за енергетику Миодраг Капор оцењује да се осим политичког интереса, у Србији у вези са СМР-овима није догодио ниједан озбиљан технолошки помак, те да би сада приоритет требало да буде коришћење постојећих енергетских потенцијала - биомасе, биометана и обновљивих извора, пре него улагање у експерименталне реакторе.
Према подацима Међународне агенције за атомску енергију, мали модуларни реактори производе до 300 мегавата, могу се састављати у фабрици и транспортовати на локације неприкладне за веће нуклеарне електране. Предности су нижи трошкови, краће време изградње и високи безбедносни стандарди, али највећи недостатак је што нису проверени и тестирани у пракси.
