ВЕЛИКИ ПОМАК: Соларна енергија ПРВИ ПУТ претекла УГАЉ у производњи струје

Удео електричне енергије добијене у соларним електранама у енергетском миксу ЕУ достигао је 11 одсто, у односу на 9,3 одсто 2023. године. Соларна енергија је била најбрже растући извор енергије у ЕУ.

Удео свих обновљивих извора је порастао са 24 одсто 2019. на рекордних 47 одсто 2024. Заједно са нуклеарном енергијом, која такође не емитује гасове с ефектом стаклене баште, чинили су 71 одсто производње електричне енергије.

Количина струје добијене у термоелектранама на угаљ пала је на испод 10 одсто, први пут од 2011. када је тинк-тенк Ембер почео да прикупља податке.

Угаљ је на листи највећих извора електричне енергије пао са трећег места 2019. на шесто место прошле године.

Више од половине чланица ЕУ или не користе угаљ у производњи електричне енергије или је његов удео у енергетском миксу мањи од пет одсто, наводи Ембер у извештају.

Производња електричне енергије из гаса наставља да пада већ пету годину, а прошле године је смањена на 15,7 одсто 2024. са 16,9 одсто годину дана раније.

Удео свих фосилних горива је за пет година пао са 39 одсто на најнижи ниво од 29 одсто.

Из ветра се већ другу годину производи више струје него из гаса.

Удео енергија ветра остао је непромењен, 17,4 одсто. Иако је 2024. додато око 13 гигавата нових капацитета ветроелектрана, услови ветра су били неповољнији него 2023, због чега је производња била нижа од очекиване.

Нуклеарна енергија је остала доминантан извор електричне енергије у ЕУ, а њен удео је благо повећан са 23 одсто 2023. на 23,7 одсто прошле године.

ЕУ настоји да повећа производњу енергије из обновљивих извора да би смањила емисије и достигла климатске циљеве, као и да би смањила зависност од увоза фосилних горива и појачала енергетску сигурност.

Ембер је саопштио да би без нових капацитета соларне и ветроенергије од 2019. године ЕУ увезла 92 милијарде кубних метара више гаса и 55 милиона тона више каменог угља, што би је коштало 59 милијарди евра.