Људи добијају новац за враћање чаша за кафу у овом данском граду – да ли систем функционише?

Убацујем дебелу белу пластичну чашу с плавим поклопцем у отвор и пратим упутства написана на аутомату за повраћај депозита.

Постављам своју кредитну картицу на означено место и након неколико тренутака, пет данских круна (око 70 евро центи) враћа се на мој банковни рачун.

У јануару 2024. године, дански град Орхус покренуо је трогодишњи пилот пројекат како би смањио број једнократних чаша за кафу. Уместо да их бацају, становници могу да користе аутомате за депозит које је дизајнирала норвешка компанија за управљање отпадом, ТОМРА.

„Кроз анализу отпада, открили смо да 45 одсто отпада у Орхусу долази од амбалаже за храну и пиће“, каже Симон Смедегор Росау, менаџер пројекта за циркуларну амбалажу у градској управи Орхуса. „Ово откриће било је прекретница.“

Годину дана касније, Орхус сада може да подели своје прве резултате у нади да ће и други градови следити његов пример, пише Јуроњуз гин.

Шта чини систем повратка чаша у Орхусу другачијим?

Многе европске земље, попут Румуније, Данске и Белгије, већ су увеле системе депозита за пластичне и стаклене боце и лименке. Људи их враћају у аутомате у супермаркетима и заузврат добијају малу новчану надокнаду.

Међутим, систем у Орхусу је постављен на отвореном, са аутоматима смештеним дуж главних шопинг улица.

Циљ је рециклирати чаше за топле и хладне напитке, које се у просеку користе само 15 минута пре него што заврше као отпад.

„Само мање од 2% једнократних пластичних чаша за кафу рециклира се на глобалном нивоу“, каже Росау.

Пилот пројекат није укључивао само постављање аутомата и дизајнирање рециклабилних чаша – било је неопходно и променити понашање потрошача како би се покренула „револуција поновне употребе“.

Геир Сетер, директор ТОМРА Реусе-а, објашњава:

„Пластична амбалажа за једнократну употребу развијала се деценијама и снажно утиче на понашање потрошача. Ако би им била остављена могућност избора између једнократне и вишекратне амбалаже, стопа прихватања вишекратне била би веома ниска.“

Да би убедили грађане, иницијативу је подржало 45 кафића, који су понудили напитке у вишекратним чашама као алтернативу једнократним.

У првим недељама стопа повратка чаша била је само 25%, што је навело Росауа да посумња да ће систем успети. Да би вишекратне чаше биле одржива алтернатива, свака мора да буде поново употребљена најмање шест пута, што захтева стопу повратка од 82%.

Преокрет се догодио током фестивала Аархус Уке у септембру, када су сви продавци током догађаја користили искључиво вишекратне чаше. Тада су многи грађани први пут дошли у контакт с новим системом, а враћено је око 100.000 чаша – количина која би напунила 1.200 канти за отпатке.

Росау каже да је фестивал био кључан за промену понашања јер је омогућио да се већи део популације упозна са новим системом рециклаже.

„Сада примећујемо промене у понашању. Људи долазе са торбама пуним чаша, што значи да их рециклирају у већим количинама, слично као код лименки и флаша“, објашњава он. „Сада видимо стопу повратка од 88%, што значи да се свака чаша поново користи 44 пута.“

Колико је пластичних чаша враћено у Орхусу?

Пилот програм је имао циљ да прикупи 500.000 чаша у првој години, али је та бројка премашена – прикупљено је чак 735.000 чаша, чиме је спречено сагоревање 14 тона пластике и смањена емисија ЦО₂.

За 2025. годину, циљ је да се прикупи 1,5 милиона чаша, док је за трећу годину планирано додатних 1,5 милиона.

У плану је и проширење система на мање градове у околини и на друге врсте амбалаже за храну.

„Уврштени смо у дански национални финансијски план, јер су доносиоци одлука препознали потенцијал пројекта“, каже Росау. Буџет осигурава средства за национално партнерство које окупља општине, предузећа, ресторане и друге актере.

Ако се овај систем прошири на национални ниво, могао би знатно смањити употребу једнократне амбалаже за храну и пиће, којих се у Данској годишње потроши 500 милиона.

Ипак, Орхус је средње величине, па ће примена овог модела у већим градовима са сложенијим ланцима снабдевања донети и нове изазове и прилике.

Како Европа сузбија пластични отпад?

„Орхус је само врх леденог брега. Градови попут Барселоне, Берлина, Левена, Гента, Ротердама и Париза већ јачају своје системе поновне употребе у борби против кризе пластичног отпада“, каже Натан Дуфур, менаџер за системе поновне употребе при организацији Зеро Waste Еуропе.

Ове мере подржавају циљеве ЕУ за смањење отпада, у складу са новоусвојеним Правилником о амбалажи и амбалажном отпаду (PPWR).

PPWR захтева да земље чланице смање отпад од амбалаже по глави становника за 5% до 2030. године, с даљим смањењима до 2035. и 2040.

„Захваљујући PPWR-u, коначно имамо ЕУ циљеве за вишекратну амбалажу у индустријама брзе испоруке, поштанских услуга и многим другим секторима“, каже Дуфур, али додаје да то још није довољно.

За успешну транзицију ка системима поновне употребе, потребна је шира подршка законодаваца, јер су трошкови покретања и одржавања ових система високи.

„Забране једнократне пластике показале су се ефикасним, али се очекује да ће производња пластике утростручити до 2060. године“, упозорава Сетер.

„Да бисмо изједначили услове игре између једнократне и вишекратне амбалаже, морамо увести порезе на једнократну пластику, чиме бисмо укључили и екстерне трошкове попут загађења.“

На крају, успех ове транзиције зависиће од политичке воље, јер је за прелазак на системе вишекратне амбалаже потребно обликовати понашање и потрошача и предузећа кроз подстицаје за одрживе опције и казне за расипничке праксе.