Вештачка интелигенција гута струју: Да ли ће енергија постати највећа препрека њеном развоју?

Према извештајима стручњака, један тренинг најнапреднијих АИ модела може потрошити онолико енергије колико у просеку троши читав град од неколико десетина хиљада становника за годину дана. И то је тек почетак: како се модели шире и постају комплекснији, њихови енергетски захтеви расту експоненцијално.

Економиста из Оксфорда, Џејмс Колијер, упозорава да „ако се тренд настави, вештачка интелигенција неће бити ограничена брзином развоја чипова, већ доступношћу и ценом електричне енергије“. Политичари у САД и Европи већ расправљају о томе да ли је овакав раст одржив и из којих извора ће се обезбедити нова енергија. Безбедно и масовно коришћење обновљивих извора, попут соларне и ветроенергије, поставља се као једини реалан пут ка одрживости.

Али чак ни то неће бити једноставно. Тренутна глобална потрошња дата центара већ достиже неколико процената укупне потрошње електричне енергије на свету, а прогнозе показују да би се тај удео могао удвостручити у наредној деценији. То значи да ће се свет суочити с озбиљним питањем – да ли желимо да струја иде у вештачку интелигенцију или у домаћинства, индустрију и транспорт.

Трошкови такође расту. Стручњаци процењују да ће само одржавање инфраструктуре за АИ у наредним годинама коштати десетине милијарди долара годишње, што би могло да утиче и на крајњу цену коришћења ових технологија. Није изненађење што се у Силицијумској долини већ говори о „енергетском уском грлу“ које може успорити револуцију.

Политички лидери све чешће истичу да развој АИ мора бити усклађен са енергетском транзицијом. „Ако не пронађемо начин да ускладимо иновације са одрживошћу, суочићемо се с кризом која ће бити већа од користи које АИ може да донесе“, рекао је недавно један европски комесар за енергетику.

Једно је јасно – вештачка интелигенција више није само технолошко, већ и енергетско и економско питање. Без струје нема алгоритама, а без одрживе енергије нема будућности АИ.