Фудбалска Србија се опрашта од Горана Буњевчевића
Комеморативни скуп у Скупштини града Београда.
Прерани одлазак са фудбалске и животне сцене Горана Буњевчевића погодио је све, чак и оне који га нису познавали. Од породице, пријатеља, навијача клубова чије дресове носио, до ривала на фудбалском терену. Сви они имали су потребу да се огласе и упуте последњи поздрав, после вести да Буња изгубио најважнију животну битку.
НИЈЕ ГА БИЛО ПРОТИВ РОСТОВА: Рикардо Гомеш ОТКРИО шта га мучи у Партизану (ФОТО)
НОВИ ИСПИТ ЗА ЦРВЕНО-БЕЛЕ: Звезди на црту излази ЛАСК (ФОТО)
Сви они су дошли на комеморативни скуп у Скупштини града Београда да се у име фудбалске Србије опросте од директора ФСС, бившег репрезентативца, саиграча, друга, пријатеља, оца, супруга, брата.
Први се на комемомаративном скупу обратио драмски уметник Иван Бекјарев.
- Стари грчки писац је написао да кога богови воле, умре млад. Горан је био сјајан човек и играч, омиљени капитен Црвене звезде. Напустио нас је прерано пре два дана - истакао је Бекјарев.
После њега, реч је добио и Перица Огњеновић.
- Не знам да ли је фудбал у Србији изгубио најбољег радника, али сигурно знам да је изгубио најпоштенијег. Изгубили смо велики ослонац јер је Буња стварно то био за све нас. Остаје нам да чувамо лик и дело Горана Буњевчевића - изјавио је Огњеновић.
Некадашњи селектор Илија Петковић подсетио је колики је губитак прерани одлазак Горана Буњевчевића.
- Наш Буња је отишао тихо, баш као што је и живео. Мало је једна суза у оку зато што је отишао рано, прерано. Тек је требао да живи и да убире плодове свог рада. У дресу Звезде и Тотенхема био је прав као стрелац, прави вођа. А онда га је Бог позвао себи, јер вероватно је потребан за неке небеске игре. Знао је сваког да саслуша, да да савет, не само око спортских ствари. Тешко изговарам ове речи јер ми пред очима лебди његов лик. Буњо, ниси смео да нас напустиш, али то је очигледно била виша сила. Збогом пријтаељу, нека то је вечна слава и хвала.
Горан Буњевчевић рођен је у Карловацу у Хрватској , 17. фебруара 1973. године. У каријери је играо за Графичар, Баск, Рад, Црвену звезду, Тотенхем и Адо Ден Хаг.
Дрес Црвене звезде носио је од 1997 до 2001. године. Освојио је два Купа Југославије (2000, 2001) и два шампионата државе (1999, 2000). Одиграо је укупно 125 лигашких мечева и постигао 16 голова.
Од 2001. године носио је дрес енглеског премијерлигаша Тотенхема, али због учесталих повреда одиграо је укупно 51 премијерлигашки сусрет. Од лета 2006. сели се у Холандију, где наступа за екипу АДО Ден Хаг, у коме и завршава играчку каријеру.
Последње збогом Буњи
Комеморативном скупу у Скупшрини града поводом смрти Горана Буњевчевића. присуствовали су бројни фудбалски посленици, бивши и садашњи репрезентативци, спортски радници и естрадни уметници.
Од Горана Буњевчевића опростили су се председник ФСС, Славиша Кокеза, његов претходник Томислав Караџић, потпредседник ФСС Саво Милошевић, селектор Младен Крстајић, капитен репрезентације Србије, Александар Коларов, Немања Матић, Владимир Стојковић, Дејан Станковић, Марко Пантелић, Перица Огњеновић, Алберт Нађ, Ненад Бјековић, Илија Петковић, заменик градоначелника Горан Весић, Бранко Ружић, председник ФК Црвена звезда, Светозар Мијаиловић, председник KK Партизан Остоја Мијаиловић, Иван Бекјарев, Ацо Пејовић, Бобан Рајевић и многи други.
Као репрезентативац Југославије и Србије и Црне Горе одиграо је 16 мечева. Дебитовао је 1998. у пријатељском сусрету против Израела (2:0), а последњи сусрет за репрезентацију одиграо је против Велса (2:3) у Кардифу 2003. године у kvallifikacijama за Европски шампионат.
По завршетку играчке каријере је кратко био спортски диркетор Црвене звезде. Био је генерални директор ФК Земун од 2011. до 2014. године. На место спортског директора ФС Србије је промовисан 1. августа 2016. године.
Сахрана Горана Буњевчевића обавиће се данас на Новом Бежанијском гробљу од 15 часова.
Све најновије вести са Мондијала у Русији можете да прочитате ОВДЕ.
