ГЕНИЈАЛНОСТ ЛУИСА ЕНРИКЕА! Рекао је свом голману да НАМЕРНО ово ради погрешно

Свако ко је мало пажљивије пратио утакмицу могао је да примети да је Сафонов готово сваку лопту, коју би деганжирао, слао дубоко у поље Бавараца, и то не на терен, већ увек у аут.

Радио је то смишљено, са разлогом, по директиви Луиса Енрикеа.

Шпански стручњак је тим необичним тактичким потезом у којој је врло важна улога била додељена голману, имао идеју да заустави најопаснијег и најпродорнијег играча Бајерна Мајкла Олисеа.

Француз је, истина, имао неколико продора, ипак није направио ништа конкретно у нападу те се може рећи да је тактика шпанског тренера у поптуности успела. 

Шта је била идеја Енрикеа?

Један од разлога слабијег учинка Олисеа је тај да је на његовој страни терена увек била велика концентрација играча ПСЖ-а. То је био кључни део тактике. Олисе је готово све време, када би нападао, био под пратњом двојице чувара. Такође, није имао карактеристичне продоре јер му је за то био потребан празан простор, а њега готово да никако није било због густе концентрације играча.

Требало је наравно постићи да на Олисеовој страни буде константно попуњен простор. Ту долазимо до Сафонова и његове улоге.

Енрике је наредио свом голману да приликом испуцавања лопту шаље у аут и "поклони" је Бајерну. План је био јасан - испуцавати лопту у аут на страни на којој је Олисе како би се повећала концентрација играча на ту страну. Сафонов је тако сваки пут, приликом избацивања лопте, намерно шутирао у аут, да би потом Енрике (види се и на снимку) позивао своје играче да се преселе на ту страну терена.

Ова минимална, али тактички савршена одлука резултирала је преоптерећењем десног крила од стране гостујуће екипе и тако је бројчано надјачала Олисеа када се игра наставила. Ова тактика је наизглед омогућила притисак на Олисеа, дајући крилном играчу мање простора за деловање и тај потез је изгледа одлично функционисао.

Енрике је оваквим тактичким потезом свесно препуштао посед Бајерну, али и освајао позицију на терену. Тиме би додатно разбио нападачке структуре и поставке ривала, а онда одмах наредио притисак на тај део терена.

Ситуација се поновила најмање десетак пута у овом дуелу и на основу тога се јасно може закључити да није било случајности, већ да је у питању стриктно спровођење генијалне идеје тренера Парижана.