Рубен Невес на Жотиној сахрани показао да је ЉУДИНА – гест који нико неће заборавити!

Португал је 5. јула био у сузама. У месту Гондомар, недалеко од Порта, одржана је сахрана Диога Жоте и његовог млађег брата Андреа, који су погинули у тешкој саобраћајној несрећи. Тог дана, овај мали градић постао је центар велике туге, место на којем су се окупили породица, пријатељи, саиграчи и бројни навијачи како би се опростили од прерано изгубљених живота.

Рубен Невес прелетео океан да се опрости од пријатеља

Посебну пажњу на сахрани привукао је Рубен Невес, који је само неколико сати раније играо утакмицу за Ал Хилал у САД. Одмах након меча, са супругом је сео у авион и стигао у Португал непосредно пре почетка сахране. Без много речи и без потребе за медијском пажњом, Невес је стао раме уз раме са Жотином породицом. Био је један од носилаца ковчега – не као познати фудбалер или бивши саиграч, већ као прави пријатељ. Увек су били ту један уз другог у добру и злу, до краја.

Гест који је мало ко приметио — али који све говори

Детаљ који је многима промакао, а који је један од најбољих показатеља колико је веза између Жоте и Невеса и њихових породица била јака. Наиме, све време док је носио ковчег, Невес је једном руком држао ручку, а другом непрестано придржавао поклопац. На тој руци је све време била ослоњена Жотина супруга Рут, која није могла сама да хода од бола. Невес јој је био ослонац — дословно и симболично. Тај детаљ можда није приметила већина, али они који јесу, никада га неће заборавити. То није био гест због камера. То је био чин пријатељства, људскости.

Рубен Невес тог дана није био фудбалер, репрезентативац ни јавна личност. Био је пријатељ, брат, човек, људина. Особа која ћути и носи – терет ковчега, бол и одговорност да ономе кога више нема обезбеди достојан опроштај и спокој. Његова рука на сандуку није била покрет, била је јасна порука. Да се њихово пријатељство неће завршити Жотиним прераним одласком, да ће фудбалер живети кроз своју породицу, пријатеље и навијаче, заувек.