Ruben Neves na Žotinoj sahrani pokazao da je LJUDINA – gest koji niko neće zaboraviti!
Detalj koji je mnogima promakao, a koji je jasan pokazatelj jačine prijateljstva između portugalskih fudbalera.
Portugal je 5. jula bio u suzama. U mestu Gondomar, nedaleko od Porta, održana je sahrana Dioga Žote i njegovog mlađeg brata Andrea, koji su poginuli u teškoj saobraćajnoj nesreći. Tog dana, ovaj mali gradić postao je centar velike tuge, mesto na kojem su se okupili porodica, prijatelji, saigrači i brojni navijači kako bi se oprostili od prerano izgubljenih života.
Ruben Neves preleteo okean da se oprosti od prijatelja
Posebnu pažnju na sahrani privukao je Ruben Neves, koji je samo nekoliko sati ranije igrao utakmicu za Al Hilal u SAD. Odmah nakon meča, sa suprugom je seo u avion i stigao u Portugal neposredno pre početka sahrane. Bez mnogo reči i bez potrebe za medijskom pažnjom, Neves je stao rame uz rame sa Žotinom porodicom. Bio je jedan od nosilaca kovčega – ne kao poznati fudbaler ili bivši saigrač, već kao pravi prijatelj. Uvek su bili tu jedan uz drugog u dobru i zlu, do kraja.
Gest koji je malo ko primetio — ali koji sve govori
Detalj koji je mnogima promakao, a koji je jedan od najboljih pokazatelja koliko je veza između Žote i Nevesa i njihovih porodica bila jaka. Naime, sve vreme dok je nosio kovčeg, Neves je jednom rukom držao ručku, a drugom neprestano pridržavao poklopac. Na toj ruci je sve vreme bila oslonjena Žotina supruga Rut, koja nije mogla sama da hoda od bola. Neves joj je bio oslonac — doslovno i simbolično. Taj detalj možda nije primetila većina, ali oni koji jesu, nikada ga neće zaboraviti. To nije bio gest zbog kamera. To je bio čin prijateljstva, ljudskosti.
Ruben Neves tog dana nije bio fudbaler, reprezentativac ni javna ličnost. Bio je prijatelj, brat, čovek, ljudina. Osoba koja ćuti i nosi – teret kovčega, bol i odgovornost da onome koga više nema obezbedi dostojan oproštaj i spokoj. Njegova ruka na sanduku nije bila pokret, bila je jasna poruka. Da se njihovo prijateljstvo neće završiti Žotinim preranim odlaskom, da će fudbaler živeti kroz svoju porodicu, prijatelje i navijače, zauvek.
