Дан када су из пораза рођени "часови љубави": Душков израз и данас живи, а сведок је био Жељко Обрадовић

Међу њима посебно место заузимају чувени "часови љубави", израз који је управо Вујошевић употребио како би описао оно што се догађало на трибинама после једне утакмице из сезоне за памћење.

Вече које је ушло у легенду

Била је то сезона коју навијачи Партизана никада неће заборавити. Црно-бели су играли на фајнал-фору Евролиге, освојили АБА лига захваљујући нестварној тројци Душана Кецмана, савладали Барселону у незаборавном мечу, а у Атини су успели да сруше и актуелног првака Европе.

Ипак, једна утакмица остала је упамћена из сасвим другачијег разлога.

Партизан је 4. марта 2010. године у београдском Пиониру дочекао Панатинаикос, тим који је тада бранио титулу првака Европе и који је са клупе предводио Жељко Обрадовић. Пред око 8.000 гледалаца у препуној дворани, гости из Атине су рутински стигли до победе и тако покварили планове домаћина да већ тада обезбеде пласман у четвртфинале Евролиге.

Пораз, међутим, није донео разочарање какво се очекује у таквим околностима.

Тренуци који су обишли Европу

Уместо да напусте дворану, навијачи Партизана остали су на својим местима дуго након завршетка утакмице. Трибине су наставиле да певају као да меч још траје, а атмосфера је из минута у минут постајала све емотивнија.

Песма није престајала, а играчи су, чувши навијање из свлачионице, поново изашли на паркет како би заједно са публиком још једном отпевали навијачке песме и захвалили се на подршци.

Сцена у Пиониру била је несвакидашња: тим који је управо изгубио добио је овације какве се ретко виђају и после највећих победа.

"То су часови љубави"

После утакмице, тренер Партизана Душко Вујошевић покушао је да објасни оно што се догодило на трибинама.

- Часови љубави - тако је назвао призор који је затекао у дворани.

Навијачи нису славили победу нити туговали због пораза. Било је то вече у којем је веза између тима и публике постала важнија од резултата на семафору.

Вујошевић је касније често говорио о том догађају, наглашавајући да су се тих година у Београду заиста одржавали ти чувени "часови", али и да је та традиција наставила да живи и касније на утакмицама Партизана.

Наслеђе које траје

Многи и данас тврде да је атмосфера на утакмицама Партизана међу најбољима у Европи. Без обзира на то како ће ко оценити такве тврдње, једно је сигурно, оно што се догодило после меча против Панатинаикоса остало је трајни симбол односа између клуба и његових навијача.

У дану када се кошаркашка јавност опрашта од Душка Вујошевића, управо тај тренутак остаје један од најлепших подсетника на његову еру и на емоцију коју је Партизан тих година носио са собом.

"Часови љубави", израз који је тада изговорио, и данас најбоље описује оно што се дешава када се играчи црно-белих и њихови навијачи сретну у истој дворани. 

Најновије вести о KK Партизан можете наћи ОВДЕ.