"До Мајкла Џордана би био најбољи стрелац" Вујошевић емотивним говором поздравио Прају

Како би испратили легендарног кошаркаша у Скупштини града су се окупиле легенде домаће кошарке, а први је за микрофон стао његов пријатељ и некадашњи тренер Партизана Душко Вујошевић, који је испричао неколико анегдота о животу овог играча.

Имао је само речи хвале, а открио је и да је Далипагић заправо био човек који је започео "култ" кошарке међу Гробарима.

- Обраћам се испред породице Далипагић и запала ми је ова велика част, да на овом скупу где смо се сабрали да лакше поднесемо тугу свесни да је отишао најбољи од нас. Такође, свесни да се овим скупом излази из оквира опоруке и аманета који је оставио, да не буде никаквих комеморативних скупова. Али... Закључено је да је његова величина таква да под одређеним ограничењима где сигурно није могао више да утиче и бира говорнике, да се опет одржи. Не бих причао пуно о општим местима, знате Прају и боље од мене, Праја се звао тај фудбалер из Мостара по ком је добио надимак. Са 19 година је дошао овде и то је једино име које ће поменути, имао је среће да дође код Ранка Жеравице који је био у максималној снази, правио је јак Партизан, имао је срећу да дође код њих, а имали су и они срећу. У Партизану је био доминантан фудбалски клуб, био је и ватерполо важан, памтили смо мечеве на Шалати, Ташмајдану, кошарка је била у другом плану и она почиње да долази у први план управо доласком Далипагића.

Партизанови навијачи међу којима сам ја био као клинац, ишли смо да гледамо те утакмице и неку страст према кошарци сигурно је развијала његова велемајсторска игра. У почетку није био тако савршен у свом шуту, левој страни, том једном дриблингу из ког је играо. Међутим, он је кошарку носио у крви, генима, рођен је са тим знањем, али сигурно је и Ранко то искористио на прави начин. Тад је почео да се ствара култ који сад држи ЈСД Партизан, усамљено. Врло брзо је постао љубимац, идол, својом игром, својим понашањем онако поштеног и скромног човека који је знао у односу на своје квалитете која је његова мера, колики је његов простор и није повређивао простор никога другог, није улазио, сем у игри. Тамо су му могућности биле огромне, требала је само потврда и то је била влеика доминација. Брзо је написао један талентовани писац књигу о њему "Испод коша", иако је Праја био "Изнад коша". Хорози, закуцавања, скок шутеви сви други елеменети, били су нешто што су од њега направили... Није моменат за поређења, дефиниције, ранг листе, неке расправе ко се о њега огрешио, а ко није. Биће времена и о томе да се прича, али Дражен Далипагић је био један од најбољих кошаркаша Европе и ових простора, а по мишљењима неких тренера и најбољи играч.

Наставио је Душко Вујошевић у даху, рекавши и да би он био у НБА лиги одмах до Џордана, само да је отишао тамо...

- Оно што хоћу да истакнем је да је он био фантастичан човек, поштен човек. Да је Марко Миљенов би га ставио међу првим примерима чојства и јунаштва. Он је знао да се нашали, прими шалу. Потпуно је био посвећен кошарци, ја сам био помоћни тренер јуниора, 1. јануара је био тренинг у Хали спортова кад је било све ослобођено, није било тренинга, та екипа јуниорског је искористила што први тим, Јова Бечејац домар на оном улазу, долази Праја с торбом. Кренуо на тренинг, иде својим путем, не размишља о одморима. То је био степен посвећености, начин спортског живота. У то време није било мобилног, тотално посвећен кошарци. Касно је почео, дуго је играо, пре неки дан је била годишњица са 36 година је дао у Арсеналу чак 70 кошева Болоњи, моћан је био да не причамо. Био је велики Југословен, по опредељену. Постао је Београђанин, ја сам дошао у Београд који је био главни град Југославије, волео је и веровао у њу. Ја кад чујем химну Југославије, сетим се генерације, како стоје на постољу и како иде та химна засвирана, ја устајем.

- Много је волео Југославију, сматрао је то аксиомом, нечим што се не објашњава, играо је за њу, један од разлога што није отишао у Бостон Селтиксе је што би изгубио право да игра за репрезентацију. Долазио је на Калемегдане, ишао је на пробу, то су биле шале које је примао неког његовог друштва, у убеђењу сам да је отишао да би до Мајкла Џордана био најбољи стрелац НБА лиге. Могу да сведочим и да претпоставим, паре које је зарадио поштено, знојем, кошевима, преносио је у југословенске банке, југобанка, да су били паметни да користе своје паре чува Дражен Далипагић, знао је да се паре стављају у Швајцарску или неке сигурне дестинације, њему је Југославија била сигурна дестинација. Тај распад Југославије, сад се неко љути кад се помене грађански рат. Знам да је тешко пало, могу претпоставили како се осећао кад се рушио стари мостарски мост. Просто, десило се пуно ствари, није прво што га ударило. Велике паре су постале стара штедња, нешто од тога је извучено кроз станове, локале, нешто од тога обезвређено. У овим временима транзиције, овим временим грађанских ратова, није желео да се снађе. Није желео да у прљавој води плива, да користи транзицију, приватизацију одређених фабрика, локала, било чега. Његова биографија у свим тим временима је остала чиста. Људи то тумаче овако или онако. Ја знам да је желео да буде чист и да нема контакта с прљавим људима.

На крају, упутио је и најемотивније речи.

- На овој земљи повећава се број људи, али је све мање нас те ретке крвне групе. Жалим за тобом Прајо, жалим за нама, Прајо.