НАВИЈАЧИ ЋЕ БИТИ ОДУШЕВЉЕНИ: Кошаркаш ког Гробари обожавају преговара са Партизаном

Од кампање која прети да буде катастрофална после испадања из Евролиге и још једне сезоне без топ 8 фазе, црно-бели су на крају успели да освоје два трофеја (АБА лигу и КЛС) и спасу сезону. 

Финиш је био посебно интересантан и ако је то мало ко очекивао. За то је био заслужан тренер Жељко Обрадовић који је одлучио да завршницу Кошаркашке лиге Србије одигра са доста подмлађеним тимом и то му се на крају исплатило. 

Прилику су добили јуниори, а један од оних који је одушевио Гробаре при првом додиру са лоптом јесте Ђорђе Шекуларац. 

Млади бек који је недавно напунио 18 година говорио је за Меридианспорт. 

Деби је имао на Купу Радивоја Кораћа у Нишу. 

- То ћу памтити заувек! Било је вече када је стигао позив. Знао сам да следи Куп и наслућивао да имамо шансе да се нађемо међу лиценцираним играчима. Надао сам се. Нико ми ништа није рекао до те вечери, а онда ме је назвао тренер из јуниора и рекао да ћу сутра бити са првим тимом. Био сам пресрећан. Нисам знао шта да очекујем, нисам ока склопио те ноћи - почео је Шекуларац. 

Први контакт са тренером Обрадовићем и играчима је био необичан. 

- Не памтим много с првог тренинга, јер сам био прилично збуњен, можда чак и уплашен, али сада сам се већ навикао. Одрадио сам десетак тренинга с њима, па већ знам шта се ради, док тада нисам имао појма.

Почетак је био посебан пошто је погодио тројку у последњим секундама на мечу са Војводином у четвртфиналу... 

- Ухватила ме нервоза пред утакмицу и сећам се – Дуејн Вашингтон ми је пришао и покушао да ме смири. Рекао је: ако се укаже прилика – немој да се плашиш, шутни. И тако је и било. Искрено, нисам ни ушао с идејом да дам кош, него се завршавала утакмица, био сам два-три метра од центра – и само сам шутнуо - истакао је он. 

Открио је и детаље после утакмице. 

- То вече не знам како бих описао. Жељко ме је повео на конференцију за медије, а ја – нервозан, уплашен… Руке ми се тресу. После ми прилазе деца, траже аутограм, а ја не могу да им се потпишем – тресу ми се руке.

Ипак, повреда га је мало спутала. 

- Повреда се десила на првој јуниорској утакмици после Купа. Искрено, нисам много размишљао – мислио сам да је зглоб поломљен. Изгледало је страшно. Питајте било кога ко је био на утакмици – сви ће рећи исто. Једино ми је било у глави – да ли ћу играти за репрезентацију. Само о томе сам мислио – хоћу ли се опоравити на време - каже кошаркаш. 

Успео је да се делимично опорави... 

- Хтео сам да помогнем тиму, да изборимо што бољи пласман. Победили смо Реал у четвртфиналу, али се видело да зглоб није у реду. Тренер ми је предложио да одморим за полуфинале и сложио сам се. Договорили смо се да играм финале ако прођемо, али смо, нажалост, изгубили. Играо сам меч за треће место.

Онда, нова шанса са првим тимом и то у Кошаркашкој лиги Србије. 

- Била је тешка ситуација у тиму због повреда и лиценцираних играча, али нисмо се много питали. Били смо спремни да помогнемо тиму, пре свега у одбрани и да одговоримо на захтеве. Ја сам мислио да ћу бити међу 12, да ћу можда ући ако буде велика разлика. Нисам очекивао да ћу играти у тренуцима када се утакмица ломи – као против ФМП-а - рекао је Шекуларац. 

Први тим црно-белих му је сан. 

- Одувек сам то желео. Још прошле године, када смо освојили кадетско првенство, у интервјуу за вас сам рекао да ми је сан да заиграм за први тим. Од тада сам размишљао само о томе и чекао тај тренутак.

Причао је о саиграчима.

- Највећу трему сам имао од Карлика Џонса… Нисам очекивао да ћу играти с њим. Највише сам се зближио с Митром Бошњаковићем, јер га познајем од раније. Двејн Вашингтон ме је примио као рођеног брата – помагао ми је на тренинзима, када год бих погрешио нешто, пришао би и објаснио шта треба да радим. Њега сам увек могао да питам све. Вања је нама младима највише помогао за одбрану. Стално нам је објашњавао када треба, а када не треба да помогнемо. Био је задужен за дефанзиву - говори млади играч. 

Судбина је непредвидива. 

- Све опције су отворене, али тренутно не знам ништа сигурно. Ускоро ћу преговарати са Партизаном, па ћу знати више.

Само је Партизан у мислима. 

- Сањам о Евролиги! Деби у Евролиги! Одувек сам био фан европске кошарке. Волим тактику, то шаховско надмудривање и начине како да превариш противника. То обожавам! Реално, нисам атлетски доминантан играч, па ми више прија европски стил игре - закључио је Шекуларац.