Тијана Бошковић о Лиги нација: "Моја жеља је увек била да играмо неко велико такмичење пред домаћом публиком"

Репрезентативка Тијана Бошковић говорила је о спектаклу који нас очекује у престоници Србије. За Меридиан спорт, она је открила како се осећа након што је састав репрезентације промењен и када су нове одбојкашице дошле у тим.

 - После четири године смо поново ту… Играли смо ЕП 2021. године. Моја жеља је увек била да играмо неко велико такмичење пред домаћом публиком. То се остварило 2021. Кад сам чула да ћемо поново играти одмах сам осетила узбуђење и радост – јер играти за репрезентацију је само по себи велика част и понос. А кад је то још у својој земљи, онда је то на неком другом нивоу. Верујем да ћемо имати велику подршку, као и на ЕП 2021. Знамо да смо направиле велике ствари претходних година. Знамо и да је велики број младих се одлучује за одбојку зато што смо им ми узори и показатељи да кад вредно радите и верујете – резултати долазе и снови се остварују. Четири утакмице играмо од 18. до 22. јуна, узбуђени смо, ја стварно једва чекам да почне - рекла је Тијана Бошковић.

Састав женске одбојкашке репрезентације је подмлађен, а Тијана Бошковић је открила како се осећа због изостанка неких својих старијих саиграчица.

 - Необично је, јер навикао си на иста лица годинама. Убројићу ту и себе… Маја, Слађа, Теодора, ја… Сад смо ми старије и искусније. Радује ме што су ту млађе. Пратила сам турнир у Канади, нисам имала много прилике с њима да тренирам. Само последњих неколико дана кад су се оне вратиле. Потенцијал је очигледан, али види се да нам фали заједничког рада и утакмица у ногама. Верујем да можемо да наставимо тамо где смо стале, само мислим да треба стрпљења, међусобне подршке. Ми које смо ту дуже, морамо да их подржимо, да им помогнемо у сваком смислу. Знамо да им није лако, јер смо и ми прошле кроз све то и имале смо на располагању Мају Огњеновић, Милену Рашић, Стефану Вељковић и све остале. Да неког не заборавим… Стварно нам је та подршка значила, тако да знамо и шта њима треба и како се осећају. Ту смо за њих… Оно што је најважније је да квалитет постоји, као и да девојке имају жељу да раде – то је битно. Без тога је тешко. Биће изазовно, али имамо много утакмица у Лиги нација да играмо заједно. Акценат је на Светском првенству, које је крајем августа. Лига нација је због новог систем бодовањаизузетно битна, да би нам биле олакшане неке ствари у будућности кад се буду играле квалификације и слично - рекла је она.

Упитана је да ли је и даље мотивисана да игра за Србију.

 - Још да… Хвала богу да је тако. Да није тако мислим да не бих играла на свом нивоу а можда и не бих била ту. Није фер да ако осећам да није то то да будем ту. Барем ја тако мислим. Жеља је и даље присутна. Оно што је најбитније је да и мене, као и остале девојке, здравље служи. Због овог ненормалног напора, који је заступљен у свим спортовима. Не само у одбојци, али мислим да ми предњачимо. И са бројем утакмица и такмичења, посебно током репрезентативног лета. Захвална сам на разумевању селектора и што сам могла да пропустим тај први први турнир у Канади. Стварно ми је одмор био неопходан, а сад кад смо кренули сви заједно, нема стајања до краја СП - рекла је она.

Она је открила колико је изазовно носити терет репрезентативног дреса током десет година.

 - Не знам… Како сам старија мислим да је тај терет већи, да је одговорност већа. Кад си млађи, ниси свестан неких ствари, тежине коју има репрезентација. Са искуством у једну руку ти је лакше, а у другу ти је теже. Осећаш већу одговорност… Али, како ја, тако и остале девојке, врло добро балансирамо све то - истакла је одбојкашица Вакифбанка.

За крај је прокоментарисала повратак селектора Зорана Терзића.

 - Прво био ми је био шок кад сам чула да одлази, али наравно разумели смо сви његове разлоге. Можда је дошло до неког засићења, барем сам тако ја размишљала у том тренутку… Човек је ипак био ту 20 година. Сви смо схватили разлоге зашто су се Терза и Савез разишли, али нисам веровала да ћемо опет да сарађујемо. Барем не у репрезентацији… Кад сам чула да се враћа, та вест ми је била изненађење. Размишљала сам како ће сад то да изгледа са њим. Свима је добро познат његов начин рада. Ми које смо мало дуже ту, провеле смо с њим толико времена – међусобно се врло добро познајемо… Већ после првог тренинга смо се вратили на старо, као да никад није ни одлазио. Није се променио нимало. Врло брзо се вратио осећај који је био раније када је био ту и сад осећам као да није ни одлазио - закључила је Тијана Бошковић.