СРАМОТА МЕ, НЕ МОГУ СЕБИ ДА ОПРОСТИМ ШТО МУ ОВО НИСАМ РЕКАО: Шапић урадио нешто што ће се препричавати деценијама када је чуо за смрт Бенедека
Легенда о легенди на незабораван начин.
Вест о смрти легенде мађарског ватерпола Тибора Бенедека погодила је његовог великог ривала из играчких дана Александра Шапића.
Одличних пет за квоту 30.000, петсто динара и поклон изненађења
ТРАГЕДИЈА: Преминуо један од најбољих ватерполиста света свих времена
ЈЕДНА РЕЧ ЈЕ БИЛА КАПИСЛА: Ђоковић поставио ХИТ снимак са плаже у Задру, најбољи НФЛ играч му одговорио и запалио друштвене мреже (ВИДЕО)
НЕ ЖЕЛИ У ЗВЕЗДУ: Репрезентативац ОДБИО позив Станковића!
Бенедек и Шапић водили су велике борбе, поготово на репрезентативном плану, а прослављеном српском играчу се пробудила бујица емоција пошто је из Мађарске тигла тужна вест да је Тибор преминуо у 48. години живота.
Шапић је на Фејсбуку у подужем статусу описао колико је ценио прерано преминулог мађарског аса.
- Управо сам добио једну од најтужњих вести последњих година. Преминуо је један од највећих играча, ватерполиста свих времена - Тибор Бенедек.
Не знам одакле да кренем, а имам потребу и много ми је тешко, и не могу себи да опростим што оно што ћу овде сада рећи, њему никада нисам рекао.
Тибор је био човек против којег сам играо скоро 15 година. Он леворук, увек је био преко пута мене и имали смо директних дуела на хиљаде. Како у нашим националним селекцијама, тако и у различитим клубовима где смо један против другог играли. Све ово је општепознато и ништа ново, али оно што није знао он, што није знао нико, сада ћу рећи.
Тибор је био једини ватерполиста којем сам се истински дивио, кога сам на неки чудан начин волео и поштовао и који је био један од највећих покретача и мотива мог фанатичног рада и спартанског ватерполо живота, који сам кроз своју каријеру водио. Био је старији од мене шест година и кад сам ја био четрнаестогодишњак, већ је био светски познат играч.
Од тада почињем интензивно да га пратим и гледам где год и кад год могу. У време мог играња за Бечеј, Балашу Винцеу, капитену тадашње мађарске ватерполо репрезентације, мом саиграчу, а Тиборовом најбољем пријатељу, који је играо са њим дуго и у Ујпешт Дожи и репрезентацији, сам сваке недеље тражио да ми доноси касете њихових утакмица, под изговором да много волим мађарски ватерполо. А права истина је била да ме уопште није занимао мађарски ватерполо, веч само и једино Тибор Бендек.
Погледао сам у том периоду, преко 400 његових утакмица, са свих могућих такмичења, како клуба тако репрезентације. Фасциниран сам био његовом упорношћу, радом, енергијиом, дисцилплином, снагом и лакоћом са којом је играо наш спорт.
Касније када сам почео да играм против њега, увек сам желео и улазио у дуеле баш са њим, са огромном жељом да покажем да сам му дорастао...Умео сам често да будем груб, можда и да пређем границу, али све из жеље да покажем себи и њему да сам и сам способан да будем једнако добар.
Био је једна фасцинантна особа, никада на моју грубост није исто реаговао, па ме је тиме практично скоро увек анестезирао, да ме је било срамота пред самим собом што сам прелазио границу грубости...Играо је снажно, али никада ван оквира фер плеја. Био је увек смирен, пристојан, умерен, културан....и што сам га више упознавао, то сам му се више дивио, пре свега као човеку и особи. Нисмо били никада превише блски, јер никада заједно у клубу нисмо играли и зато сам имао проблем да му приђем и кажем све ове ствари, а желео сам. Било ме је мало и срамота и то себи сада не могу да опростим.
Отишао је човек ког сам на чудан начин волео, иако никада превише дуго нисмо разговарали. Отишао је човек који је био један од највећих професионалаца у историји нашег спорта, који никада није био уморан или неспреман. Отишао је човек који је много утицао да и сам будем играч какав сам био, а то нажалост није ни знао, јер ја нисам имао храбрости да му приђем и све то кажем.
А хтео сам....и скоро, пре три године, кад сам га срео на једној ревијалној утакмици у Будимпешти, где смо играли опет мало један против другога..присетио сам се старих дуела, свега... и хтео сам опет да му све ово кажем и опет сам одустао... и ни сам не знам зашто.
Тиборе, никада нећеш сазнати колико си ми као спортиста значио и никада нећу заборавити оно што си био у нашем свету.
А траг који си оставио у светском ватерполу неће заборавити ни генерације и генерације које буду после нас долазиле.
Пријатељу, нека ти је лака земља, а ово је најмање што сам могао да урадим. Да свима покажем, у твоју част, оно што сам годинама скривао, а то је да си био једина особа из ватерполо света, у мом животу, којој сам се истински дивио и која је била један од главних покретача и мотива да будем то што сам као спортиста био.
Фотографију коју сам закачио, налази се на зиду у мојој соби успомена, на једном од најважнијих места, јер си ти то место у мом срцу апсолутно имао.
Почивај у миру, велики човече – написао је Шапић на Фејсбуку.
КО ЈЕ СКУП, А КО ПРЕСКУП: Ево шта ће бити са Бероном, Штимцем, Симанићем, Радановим…
САДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО: Овако изгледа Партизанов пут до Лиге Европе, све зависи од ЈЕДНЕ утакмице (ФОТО)
