ЈЕЗИВО
СЛУЧАЈ ДАНКЕ ИЛИЋ ИМА ИСТИ ШАБЛОН КАО ЈЕДАН ОД ПРЕ 13 ГОДИНА: Полиција више од годину дана трагала за телом, а оптужени починио нешто ЈЕЗИВО да сакрије трагове
Потрага за девојчицом Данком илић подсећа на случај из 2011. године, када је била покренута потрага за убијеном девојком Антонијом Билић (17) у Хрватској.
Антонија Билић (17), матуранткиња средње Трговачке школе из Кричака, изашла је из своје породичне куће у околини Дрниша у уторак 7. јуна 2011. године око 8.30 и никада се више није вратила. Истрагом је утврђено да је кобног дана намеравала да оде у Сплит и да је на путу према том граду зауставила камион, не слутећи да га вози силоватељ Драган Паравиња.
Антонија је убијена исти дан, а Паравиња је њено тело бацио на депонију удаљену свега пар километара од места где је последњи пут био лоциран њен сигнал мобилног телефона.
Уследила је до тада највећа потрага у историји Хрватске, а место на којем ће после 18 месеци бити пронађено тело Антоније, прегледано је чак два пута. Након проналаска тела било је покренуто питање пропуста полиције у случају Антоније Билић.
Истовремено, Паравиња је побегао у БиХ, односно Републику Српску, а ухапшен је недалеко од Бањалуке 20 дана након убиства несрећне девојке.
Током криминалистичке обраде Паравиња је признао да је силовао и убио Антонију тако што ју је задавио. Док је чекао изручење Хрватској, Паравиња је осуђен на 2 године и 10 месеци затвора у Основном суду Соколац, због покушаја силовања девојке у Палама 2002. године.
У фебруару 2012. године Паравиња је изручен Хрватској, али потрага за телом Антоније Билић била је и даље неуспешна.
Током потраге било је саслушано 400 људи, прегледано на стотине квадратних километара терена, хапшени су рођаци Паравиње, исушена су и два језера, али тело Антоније које је истражиоцима заправо сво време било пред носом, није било пронађено.
Иако тело девојке није било нађено, суђење Паравињи је почело 1. марта 2012. године пред Жупанијским судом у Сплиту.
Једино што су тужиоци имали од материјалних доказа били су трагови крви пронађени у камиону Паравиње, али и и његово признање у бањалучкој полицији да је Антонију задавио, али ово признање Паравиња је на почетку суђења повукао, рекавши да је био приморан на њега у полицији. Међутим, мислило се да је цели случај на јако климавим ногама, јер тело није било.
Ипак, тужиоци су успели да докажу кривицу, па је Паравиња осуђен на максималну казну од 40 година за убиство.
У међувремену, односно месец дана након прве првостепене пресуде пронађено је и тело Антоније и то сасвим случајно и на депонији, свега пар километара од места где је зауставила човека који јој је пресудио годину и по дана раније.
Иако су пронађене кости убијене девојке на њима није било видљивих трагова насилне смрти у виду прелома.
Међутим, Врховни суд Хрватске је у наредним годинама чак два пута укидао првостепене пресуде Паравињи, али не због тога што су докази о убиству били слаби, већ због чињенице да тужилаштво није никако могло доказати да је убиству претходио покушај силовања.
Коначна правоснажна пресуда стигла је у јулу 2017. године, а Паравиња је осуђен на 20 година затвора, јер се како је образложено није радило о тешком убиству, већ "обичном" убиству.
Србија Данас/Мондо