"Ако се сукоб прошири..." Медведев жестоко запретио, ове чланице НАТО-а су потенцијалне мете нуклеарних удара

У изјави за агенцију, Медведев је још једном демонстрирао тврдолинијашки став.

Украјина наставља да инсистира на територијалном интегритету, док Русија покушава да формализује контролу над окупираним територијама кроз позивање на преговоре и нуди компромисна решења.

Истовремено, САД прете повлачењем из преговора, а Европа се суочава са сопственим ограничењима када је реч о доприносу мировном решењу.

Украјински председник Володимир Зеленски одбацује идеју замрзавања сукоба и територијалне уступке, јасно поручујући да праведан мир не подразумева награде за агресора. 

Његове изјаве долазе као одговор на америчке предлоге према којима би Украјина признала руску контролу над Кримом, уз потенцијално замрзавање сукоба на постојећим линијама фронта, преноси Јутарњи лист.

Зеленски остаје доследан у свом ставу – ни Крим ни други окупирани територији нису предмет преговора ако Украјинци заузврат не добију потпуно и безусловно примирје. Његов став ослања се на принцип међународног права и подршку савезника, али уједно се супротставља све јачим и чешћим сигналима из Вашингтона о потреби компромиса за брзо окончање рата.

Позив Кијеву и Москви

Последња изјава Доналда Трампа у интервјуу за АБЦ News, у којој каже да верује да Путин жели да оконча рат, иако је само неколико дана раније рекао да "можда и не жели", показује да амерички председник жели да се представи као кључни миротворац који ће искористити свој однос са Путином да би олакшао решење сукоба. Сједињене Америчке Државе позвале су Кијев и Москву да изнесу конкретне предлоге за прекид рата, упозоривши да би се у супротном могле повући из посредничке улоге.

- Две стране морају доставити конкретне предлоге о томе како да се оконча овај сукоб. Како ћемо даље поступити је одлука која припада председнику Трампу. Ако не буде напретка, повући ћемо се као посредници у овом процесу - поручио је амерички државни секретар Марко Рубио, додавши да ће Трамп ове недеље одлучити о наставку преговора о рату у Украјини.

Амерички представник у Савету безбедности УН-а Џон Кели окривио је Русију за наставак крвопролића рекавши да су руски напади изазвали непотребне губитке живота, укључујући и невине цивиле.

- Ако су обе стране спремне на мир, САД ће их у томе подржати -изјавио је.

Кремљ је у среду потврдио да је Путин отворен за мировне преговоре
Портпарол Дмитриј Песков поручио је да су политичка и дипломатска решења и даље приоритет Москве, али циљеви рата морају бити остварени. Додао је да је Путин спреман на директне преговоре са Украјином, али каже да из Кијева није стигао одговор на ту понуду.

Истовремено, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изразио је спремност на директне преговоре са Украјином без предуслова, али је истовремено одбацио украјински захтев за 30-дневним прекидом ватре, назвавши га "предусловом". Порука из Москве остаје двосмислена: с једне стране отвореност за дијалог, с друге стране одбијање конкретних деескалацијских мера.

Упитне европске способности

Иако Запад све више говори о безбедносним гаранцијама за Украјину након рата, стварна војна спремност Европе показује се упитном. 

Према информацијама које је објавио британски Тимес, Европа би тешко могла да прикупи и 25.000 војника за мисију одвраћања у Украјини, и то уз максималне напоре.

Највећи проблеми су мањак људства, недовољно финансиране војске и политичка невољност великих земаља попут Немачке, Италије и Шпаније да пошаљу трупе. У таквом вакууму војно-дипломатске одлучности на Западу, Москва појачава вербални притисак.

Упркос руској најави тродневног примирја од 8. до 10. маја, борбе се не смирују. Руски дронови погодили су Харков и Дњепар. Украјинске власти извештавају о интензивирању напада, нарочито на правцу Покровск, где руске снаге покушавају да пробију линије одбране. 

Врховни командант украјинских оружаних снага Олександр Сирски каже да Русија свакодневно шаље нове јединице на фронт, што резултира великим губицима међу њеним војницима, док руска страна јавности приказује „илузорне успехе“. 

Украјинска војска додаје да су мете напада биле цивилне мете и инфраструктура, укључујући болнице и енергетске објекте, што додатно поткопава веродостојност било каквог руског позива на прекид ватре.