Без преседана у историји рата: Невиђени украјински напад на Русију

Према званичним подацима Министарства одбране Русије, системи противваздушне одбране широм земље оборили су чак 524 украјинска дрона у једном дану.

Овај број далеко превазилази све претходне покушаје непријатељских удара беспилотним летелицама и указује на промену тактике Кијева, али и на очајничку потребу да се створи притисак у дубини руске територије, чак и без јасног војног учинка.

Оно што додатно шокира јесте чињеница да ово није целокупан обим напада. Уз стотине дронова, украјинске снаге су лансирале и пет ракета „Нептун“, шест вођених авио-бомби ЈДАМ и две ракете из вишецевних лансера ХИМАРС. Све ове претње, према извештају Министарства, успешно су неутралисане – али последице оваквог напада нису изостале.

Како преносе руски медији, колапс на више међународних аеродрома широм Русије био је директна последица овог непрекедног напада. 

Због ризика од потенцијалног пада дронова или обарања летелица у близини писта, бројне летове било је потребно преусмерити у резервне градове, док су неки потпуно отказани. Путници су остали заробљени у терминалима, а контролори лета радили су у режиму највише приправности.

Међу погођеним градовима били су Москва, Санкт Петербург, Краснодар, Ростов и Сочи, а поремећаји су се осетили и у унутрашњим летовима, где је преусмеравање створило домино ефекат у редовима летења.

Аналитичари указују да овакав напад, иако у војном смислу није постигао видљиве резултате на терену, има за циљ психолошки и логистички удар. Слање преко 500 дронова, уз ракетну и бомбну подршку, захтева огроман ресурсни напор – што имплицира да се у Кијеву спрема нова фаза конфликта, усмерена не на пробој фронта, већ на „рат изнутра“ – гушење нормалног функционисања живота у дубини Русије.

Поред тога, избор циљева није био насумичан. Напади су координисани тако да покрију више области истовремено, од пограничних зона до централне Русије, покушавајући да развуку и тестирају способности руске ПВО. Циљ је јасан- проверити колико дуго системи могу да издрже овакав темпо напада и у којим регионима постоје слабе тачке које би се могле искористити у будућности.

Питање свих питања: Како Украјина успева да лансира толики број дронова?

Упркос блокадама и свакодневним ударима по војним складиштима Украјине, чињеница да је могуће лансирати преко 500 дронова у једној операцији подиже озбиљна питања. Да ли је дошло до масовне помоћи са Запада? Да ли је део дронова лансиран из трећих земаља или уз помоћ страних инструктора, или је реч о новој производној линији унутар Украјине, вероватно децентрализованој и тешко лоцираној?

Оно што је сигурно јесте да ова ескалација није дошла из ведра неба. Још у априлу месецу аналитичари су упозоравали да Украјина гомила беспилотне летелице и експериментише са новим техникама напада – укључујући и коришћење ројева дронова, саботажу цивилне инфраструктуре и ометање логистичких чворишта.

Ипак, импресиван број неутралисаних дронова у тако кратком временском оквиру показује да је руски противваздушни систем достигао нову ефикасност. С-300, С-400, Панцир-С и чак локалне јединице електронског ратовања деловале су синхронизовано и прецизно, што је спречило да напад прерасте у хуманитарну катастрофу.

Међутим, и поред успешне одбране, јасно је да Русија не може игнорисати овакву промену динамике.

Удар од 524 дрона у 24 сата значи да је противник спреман на исцрпљујућу борбу. Уколико се овај темпо понови – свакодневно или у таласима – мораће да се редефинише све- од начина организације ПВО, преко приоритета у ваздушном саобраћају, до концепта одбране цивилне инфраструктуре у дубини територије.