ГРЕШКЕ ЗЕЛЕНСКОГ МОГУ ДА БУДУ ФАТАЛНЕ: Украјина се полако мири са стварношћу, Кијев губи тло под ногама
Ројтерс је 7. децембра објавио вест о састанку представника украјинског Министарства одбране с америчким колегама
На састанку, одржаном 6. децембра, потписани су уговори којима ће се убрзати и продубити америчко-украјинска сарадња у производњи оружја и муниције.
"НЕ РАЧУНАЈТЕ НА ТО!" Шолц послао жестоку поруку Москви
СНАЖАН УДАРАЦ ЗА УКРАЈИНСКЕ ТРУПЕ: За 24 сата изгубили ОГРОМАН број војника, руске снаге објавиле најновије податке
РУСИ ИЗВРШИЛИ СНАЖАН НАПАД НА СТРАТЕШКИ ГРАД: Има мртвих и рањених, крајем новембра извршена евакуација цивила
Међутим, оно што је посебно занимљиво је попис жеља с којим су Украјинци дошли на састанак, а он, између осталог, садржи вишенаменске борбене авионе Ф/А-18 Хорнет, ПВО ракетни систем THAAD, борбене хеликоптере АХ-64 "Apache", балистичке пројектиле АТАЦМС домета 300 километара и с разорном бојном главом, борбене беспилотне летелице MQ-9B Sky Гуардиан, па чак и транспортне авионе Ц-17 Глобемастер и Ц-130 Супер Херцулес. И, наравно, транспортне хеликоптере УХ-60 Блацк Hawk.
На жалост Украјинаца, од свега наведеног (а на попису има и много тога још) највероватније неће добити ништа. Украјина је добила балистичке пројектиле АТАЦМС, али најстарије М39 Блоцк И домета 165 километара и с касетном бојном главом којима не може да уништава циљеве као што су мостови.
Украјинци се не мире са суровом стварношћу
Сурова стварност с којом се Украјинци још увек тешко мире је да ће западна помоћ ускоро пресахнути. Није да ће потпуно престати, него ће се из бујице претворити у речицу па потом у поточић.
Да је Зеленски прави политичар с деценијама искуства, знао би да обећања политичара по правилу немају тежину. У случају Украјине западни политичари су одвећ лако обећавали, а неискусни Зеленски је веровао.
Пре годину дана европске вође су се утркивале у давању обећања о наоружавању Украјине тенковима Леопард 2. Од 300 обећаних у Украјину је није дошло ни 100. Премијери су обећавали пре него што су питали генерале колико могу да дају.
Најновији пример је и победа популистичког десничара Герта Вилдерса у Низоземској. Једна од последица могла би да буде прекид (или пролонгирање) програма наоружавања украјинског ратног ваздухопловства авионима Ф-16 Fighting Фалцон јер је Низоземска једна од држава (уз Норвешку, Данску и Белгију) из које би требало да дођу авиони, а Вилдерс се у предизборној кампањи залагао за престанак испорука оружја Украјини. Украјина више неће добијати ни војну помоћ из Словачке јер је тамо на власт дошао проруски настројен Роберт Фицо.
Далеко најопаснија претња обуставе помоћи за Украјину долази из Вашингтона. Украјина је постала жртва све снажнијих обрачуна републиканаца и демократа у Конгресу. Републиканци су питање наставка помоћи Украјини везали уз јачање мера против илегалне имиграције, нарочито преко границе с Мексиком. Траже наставак градње зида и појачавање мера протеривања свих имиграната који успеју да уђу у САД.
Демократама се томе опиру јер се надају да ће им имигранти из Латинске Америке који су постали амерички грађани, и њихови потомци рођени у САД, бити велика изборна база. Свако заоштравање односа према имиграцији потенцијално смањује ту базу.
Американци имају своје проблеме
С обзиром на то да на најновијим анкетама чак 59 одсто Американаца илегалну имиграцију сматра највећим проблемом, републиканцима ће то бити једна од главних тема у предстојећој предизборној кампањи за Конгрес који ће се одржати истовремено с председничким изборима 5. новембра 2024. На њима ће се бирати свих 435 конгресмена у Представничком дому и 34 од 100 у Сенату.
Добра вест за Украјину је да је Бела кућа, суочена с таквим ставом јавности и непопустљивошћу републиканаца, најавила могућност преговора око неких републиканских захтева. Не баш добра вест је што ће се ти преговори вероватно протегнути и након Нове године.
Лоша вест за Украјину је да иако Бела кућа попусти републиканцима око имиграције, то неће аутоматски значити да ће помоћ Украјини кренути као и до сада. Републиканске вође у Конгресу истичу да је Украјина добила више од 111 милијарди долара америчке помоћи и да је нејасно како је то потрошено јер су резултати врло слаби.
Израел испред Украјине
Како би прогурао помоћ Украјини, председник Бајден је још 20. октобра од Конгреса затражио одобравање пакета помоћи свеукупно вредног 110 милијарди долара. Од тога је за Украјину било намењено 61.4 милијарде, а за Израел 14.3 милијарде. Представнички дом, у којем већину имају републиканци, тај је јединствени предлог раздвојио па је 2. новембра, по хитном поступку, одобрио 14.5 милијарди долара помоћи Израелу. О помоћи Украјини није се расправљало.
У Сенату, у којем већину имају демократе, и даље се расправља о јединственом пакету помоћи од 110 милијарди. Гласање о том пакету републиканци су блокирали 6. децембра. Да би се Украјини одобрила помоћ, оба дома морају да се усугласе. То се, с обзиром на негативан став републиканаца према Украјини, чини мало вероватним.
Зеленски направио грешке које могу бити фаталне
Зеленски је од почетка направио неколико грешака које ће сада можда бити фаталне. Прва је што је веровао обећањима политичара да ће помагати Украјину колико год буде требало. Још већа грешка је занемаривање западне јавности.
У случају Сједињених Држава Зеленски се искључиво бавио односом с председником Бајденом па је потпуно занемарио тамошњу јавност. Тако ниједном није посетио неки од погона Лоцкхеед Мартина или Генерал Dynamicsa у којима се производи оружје за Украјину нити се радницима захвалио за допринос украјинској одбрани.
Није се баш превише ни трудио да се захвали Американцима на 111 милијарди помоћи. Уместо тога стално је имао нове захтеве. Највећа грешка Зеленског је што је помоћ коју Украјина добија схватио као обавезу Запада, а не као његову добру вољу, па се тако према њој односи. Притом реченице типа "Ако нас Русија све убије, напашће НАТО државе, а онда ћете слати своје синове и кћери" имају контраучинак.
Зеленски није могао много тога да учини око става републиканаца који рат у Украјини виде и као својеврсну казну Европи која се ономад снажно противила захтевима председника Трампа да повиси издвајања за одбрану на минимално 2 одсто БДП-а. Томе се најоштрије противила тадашња канцеларка Ангела Меркел, а тај сукоб се одржао све до одласка Трампа.
Руски напад на Украјину присилио је европске државе да и без притиска из Вашингтона почну процес повећавања издвајања за оружане снаге, управо оно што је Трамп тражио. МАГА (од Маке Америца Греат Агаин) републиканци, предвођени Трампом, руски напад на Украјину виде као украјински и европски проблем који уопште не угрожава америчке интересе.
Напротив. Стога се не треба чудити Трамповим изјавама како ће, ако се врати у Белу кућу, зауставити рат у Украјини за 24 сата. Притом уопште не треба сумњати на чију би штету ишло такво решење.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.