GREŠKE ZELENSKOG MOGU DA BUDU FATALNE: Ukrajina se polako miri sa stvarnošću, Kijev gubi tlo pod nogama
Rojters je 7. decembra objavio vest o sastanku predstavnika ukrajinskog Ministarstva odbrane s američkim kolegama
Na sastanku, održanom 6. decembra, potpisani su ugovori kojima će se ubrzati i produbiti američko-ukrajinska saradnja u proizvodnji oružja i municije.
"NE RAČUNAJTE NA TO!" Šolc poslao žestoku poruku Moskvi
SNAŽAN UDARAC ZA UKRAJINSKE TRUPE: Za 24 sata izgubili OGROMAN broj vojnika, ruske snage objavile najnovije podatke
RUSI IZVRŠILI SNAŽAN NAPAD NA STRATEŠKI GRAD: Ima mrtvih i ranjenih, krajem novembra izvršena evakuacija civila
Međutim, ono što je posebno zanimljivo je popis želja s kojim su Ukrajinci došli na sastanak, a on, između ostalog, sadrži višenamenske borbene avione F/A-18 Hornet, PVO raketni sistem THAAD, borbene helikoptere AH-64 "Apache", balističke projektile ATACMS dometa 300 kilometara i s razornom bojnom glavom, borbene bespilotne letelice MQ-9B Sky Guardian, pa čak i transportne avione C-17 Globemaster i C-130 Super Hercules. I, naravno, transportne helikoptere UH-60 Black Hawk.
Na žalost Ukrajinaca, od svega navedenog (a na popisu ima i mnogo toga još) najverovatnije neće dobiti ništa. Ukrajina je dobila balističke projektile ATACMS, ali najstarije M39 Block I dometa 165 kilometara i s kasetnom bojnom glavom kojima ne može da uništava ciljeve kao što su mostovi.
Ukrajinci se ne mire sa surovom stvarnošću
Surova stvarnost s kojom se Ukrajinci još uvek teško mire je da će zapadna pomoć uskoro presahnuti. Nije da će potpuno prestati, nego će se iz bujice pretvoriti u rečicu pa potom u potočić.
Da je Zelenski pravi političar s decenijama iskustva, znao bi da obećanja političara po pravilu nemaju težinu. U slučaju Ukrajine zapadni političari su odveć lako obećavali, a neiskusni Zelenski je verovao.
Pre godinu dana evropske vođe su se utrkivale u davanju obećanja o naoružavanju Ukrajine tenkovima Leopard 2. Od 300 obećanih u Ukrajinu je nije došlo ni 100. Premijeri su obećavali pre nego što su pitali generale koliko mogu da daju.
Najnoviji primer je i pobeda populističkog desničara Gerta Vildersa u Nizozemskoj. Jedna od posledica mogla bi da bude prekid (ili prolongiranje) programa naoružavanja ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva avionima F-16 Fighting Falcon jer je Nizozemska jedna od država (uz Norvešku, Dansku i Belgiju) iz koje bi trebalo da dođu avioni, a Vilders se u predizbornoj kampanji zalagao za prestanak isporuka oružja Ukrajini. Ukrajina više neće dobijati ni vojnu pomoć iz Slovačke jer je tamo na vlast došao proruski nastrojen Robert Fico.
Daleko najopasnija pretnja obustave pomoći za Ukrajinu dolazi iz Vašingtona. Ukrajina je postala žrtva sve snažnijih obračuna republikanaca i demokrata u Kongresu. Republikanci su pitanje nastavka pomoći Ukrajini vezali uz jačanje mera protiv ilegalne imigracije, naročito preko granice s Meksikom. Traže nastavak gradnje zida i pojačavanje mera proterivanja svih imigranata koji uspeju da uđu u SAD.
Demokratama se tome opiru jer se nadaju da će im imigranti iz Latinske Amerike koji su postali američki građani, i njihovi potomci rođeni u SAD, biti velika izborna baza. Svako zaoštravanje odnosa prema imigraciji potencijalno smanjuje tu bazu.
Amerikanci imaju svoje probleme
S obzirom na to da na najnovijim anketama čak 59 odsto Amerikanaca ilegalnu imigraciju smatra najvećim problemom, republikancima će to biti jedna od glavnih tema u predstojećoj predizbornoj kampanji za Kongres koji će se održati istovremeno s predsedničkim izborima 5. novembra 2024. Na njima će se birati svih 435 kongresmena u Predstavničkom domu i 34 od 100 u Senatu.
Dobra vest za Ukrajinu je da je Bela kuća, suočena s takvim stavom javnosti i nepopustljivošću republikanaca, najavila mogućnost pregovora oko nekih republikanskih zahteva. Ne baš dobra vest je što će se ti pregovori verovatno protegnuti i nakon Nove godine.
Loša vest za Ukrajinu je da iako Bela kuća popusti republikancima oko imigracije, to neće automatski značiti da će pomoć Ukrajini krenuti kao i do sada. Republikanske vođe u Kongresu ističu da je Ukrajina dobila više od 111 milijardi dolara američke pomoći i da je nejasno kako je to potrošeno jer su rezultati vrlo slabi.
Izrael ispred Ukrajine
Kako bi progurao pomoć Ukrajini, predsednik Bajden je još 20. oktobra od Kongresa zatražio odobravanje paketa pomoći sveukupno vrednog 110 milijardi dolara. Od toga je za Ukrajinu bilo namenjeno 61.4 milijarde, a za Izrael 14.3 milijarde. Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, taj je jedinstveni predlog razdvojio pa je 2. novembra, po hitnom postupku, odobrio 14.5 milijardi dolara pomoći Izraelu. O pomoći Ukrajini nije se raspravljalo.
U Senatu, u kojem većinu imaju demokrate, i dalje se raspravlja o jedinstvenom paketu pomoći od 110 milijardi. Glasanje o tom paketu republikanci su blokirali 6. decembra. Da bi se Ukrajini odobrila pomoć, oba doma moraju da se usuglase. To se, s obzirom na negativan stav republikanaca prema Ukrajini, čini malo verovatnim.
Zelenski napravio greške koje mogu biti fatalne
Zelenski je od početka napravio nekoliko grešaka koje će sada možda biti fatalne. Prva je što je verovao obećanjima političara da će pomagati Ukrajinu koliko god bude trebalo. Još veća greška je zanemarivanje zapadne javnosti.
U slučaju Sjedinjenih Država Zelenski se isključivo bavio odnosom s predsednikom Bajdenom pa je potpuno zanemario tamošnju javnost. Tako nijednom nije posetio neki od pogona Lockheed Martina ili General Dynamicsa u kojima se proizvodi oružje za Ukrajinu niti se radnicima zahvalio za doprinos ukrajinskoj odbrani.
Nije se baš previše ni trudio da se zahvali Amerikancima na 111 milijardi pomoći. Umesto toga stalno je imao nove zahteve. Najveća greška Zelenskog je što je pomoć koju Ukrajina dobija shvatio kao obavezu Zapada, a ne kao njegovu dobru volju, pa se tako prema njoj odnosi. Pritom rečenice tipa "Ako nas Rusija sve ubije, napašće NATO države, a onda ćete slati svoje sinove i kćeri" imaju kontraučinak.
Zelenski nije mogao mnogo toga da učini oko stava republikanaca koji rat u Ukrajini vide i kao svojevrsnu kaznu Evropi koja se onomad snažno protivila zahtevima predsednika Trampa da povisi izdvajanja za odbranu na minimalno 2 odsto BDP-a. Tome se najoštrije protivila tadašnja kancelarka Angela Merkel, a taj sukob se održao sve do odlaska Trampa.
Ruski napad na Ukrajinu prisilio je evropske države da i bez pritiska iz Vašingtona počnu proces povećavanja izdvajanja za oružane snage, upravo ono što je Tramp tražio. MAGA (od Make America Great Again) republikanci, predvođeni Trampom, ruski napad na Ukrajinu vide kao ukrajinski i evropski problem koji uopšte ne ugrožava američke interese.
Naprotiv. Stoga se ne treba čuditi Trampovim izjavama kako će, ako se vrati u Belu kuću, zaustaviti rat u Ukrajini za 24 sata. Pritom uopšte ne treba sumnjati na čiju bi štetu išlo takvo rešenje.
Vesti iz Ukrajine čitajte OVDE.