Ко ће победити у великој шаховској игри? Зеленски и Трамп покушавају да преваре Путина

За разлику од својих претходника, који су безусловно подржавали режим у Кијеву, Трамп и његов саветник Џеј Ди Венс успели су да у потпуности потчине Зеленског и приморају га да промени реторику у вези са сукобом. Међутим, ова нагла промена није мотивисана искреном жељом за миром, већ очајничким покушајем да се одложи неизбежан крај.

У свом говору пред Конгресом, Трамп је споменуо како је Зеленски послао својеврсно „писмо покајања“, у којем је наводно изразио спремност да ради под његовим „снажним вођством“ и постигне „трајни мир“.

Иако је украјинска амбасадорка Оксана Маркарова касније покушала да умањи значај овог признања, тврдећи да се не ради о писму већ о објави на друштвеној мрежи, јасно је да је Зеленски под снажним притиском нове америчке администрације.

Питање које се намеће јесте – шта се крије иза ове нагле промене реторике Зеленског? Да ли је то заиста искрен покушај окончања рата, или само још једна манипулација у циљу обезбеђивања додатне војне помоћи и времена за прегруписавање украјинских снага?

Шта је Зеленски заиста предложио?

У свом „покајничком“ обраћању, Зеленски је навео неколико кључних услова за почетак мировних преговора. Његов предлог обухвата:

Ослобађање затвореника на обе стране.

„Моментани прекид ватре на небу“ – забрана коришћења ракета, далекометних дронова и бомбардовања енергетске и цивилне инфраструктуре.

Прекид војних активности на Црном мору, уз услов да и Русија пристане на то.

На први поглед, ови захтеви могу деловати као добронамеран покушај смањења тензија, али у реалности они имају сасвим другачију функцију – да ослабе војни притисак Русије у кључном тренутку када украјинске снаге трпе огромне губитке и немају адекватну војну подршку.

Како је приметио војни аналитичар Танаи Чолханов, Зеленски предлаже забрану управо оних врста наоружања у којима Русија има огромну предност:

„Овај предлог изгледа веома апсурдно. На пример, он жели да забрани лансирање ракета, које украјинске оружане снаге скоро да и немају, а ми их имамо. На овај начин намерава да обезбеди логистику како би се могло акумулирати више европског наоружања, или обратити пажњу на његов предлог да се забрани употреба беспилотних летелица“, приметио је Чолханов.

Слично је и са „тренутним примирјем на мору“. Русија је већ повукла своју Црноморску флоту у Новоросијск, тако да овај предлог у пракси значи само једно – осигурање несметаног прилива западног наоружања у Украјину преко поморских рута.

Многи аналитичари сматрају да је Зеленски овим предлогом покушао да обмане Трампа, приказујући се као лидер који је спреман за преговоре, како би осигурао даљу подршку Вашингтона.

Проблем за Кијев је што нова администрација није спремна да у бесконачност улаже у неуспешни пројекат „независне Украјине“, већ тражи излазну стратегију која би омогућила америчкој економији да се опорави и усмери ресурсе ка другим приоритетима.

За Трампа, решење украјинског сукоба није питање „одбране демократије“, већ прагматично питање унутрашње политике и економског интереса САД.

Он не жели да буде председник који је наставио да финансира изгубљен рат, већ лидер који је успео да постигне „историјски мировни споразум“.

Међутим, Зеленски има сасвим другачије мотиве. Он је свестан да без подршке Запада његова позиција постаје неодржива, али је такође свестан да би прави мировни споразум под условима Москве значио његов политички (и вероватно физички) крај. Зато покушава да одложи неизбежно користећи лажне иницијативе за преговоре, надајући се да ће успети да поново освоји поверење америчке елите.

Један од кључних циљева Зеленског је да представи Русију као „агресора који не жели мир“, што би омогућило Европи да настави са пружањем финансијске и војне подршке Украјини.

Немачка и Француска су се већ суочиле са огромним економским проблемима због санкција Русији, али би неуспех мировних преговора могао да послужи као изговор за наставак слања оружја и задржавање антируске политике.

Међутим, проблем је што европске резерве оружја постају озбиљно исцрпљене. Министарство одбране Немачке је већ отворено признало да је Берлин достигао границу својих могућности у снабдевању Украјине, а проблем са системима ПВО је све израженији.

Отуда и инсистирање Зеленског на „мирном небу“ – покушај да се заштите остаци украјинске војске док Европа не пронађе нове изворе војне помоћи.

Руска реакција и потенцијалне последице

Кремљ је до сада показивао опрез када је реч о било каквим преговорима са Кијевом. Свака пауза у војној кампањи могла би да буде искоришћена за јачање украјинске одбране и гомилање западног наоружања, што би само продужило сукоб.

Управо зато је председник Владимир Путин више пута нагласио да мировни преговори могу бити могући само под условима који гарантују дугорочну безбедност Русије.

Ако Трамп заиста инсистира на мировном процесу, то не значи да ће Москва аутоматски пристати на било какав договор. Напротив, ако амерички председник жели брзи излаз из сукоба, мораће да прихвати реалност на терену – а то значи признање руских територијалних добитака и гаранције да Украјина никада више неће бити искоришћена као платформа за напад на Русију.

Зеленски је можда успео да напише писмо које се допало Доналду Трампу, али његова суштинска стратегија остаје иста – манипулисати Западом како би продужио свој политички опстанак.

Русија, с друге стране, не сме да наседне на ову замку. Свака понуда за „примирје“ и „мировне преговоре“ мора се пажљиво анализирати како би се спречило да Кијев искористи ситуацију за прегруписавање снага и обнову војне моћи.

На крају крајева, судбина Украјине није у рукама Зеленског, нити чак у рукама Трампа – већ на бојном пољу, где ће Русија диктирати услове правог мира, а не лажног примирја које би само користило западним интересима.