Ко су руски ''агенти за један дан''? Ево како функционише наводна мрежа регрутације Украјинаца за саботажу широм Европе

Руски шпијуни све чешће регрутују Украјинце како би спроводили саботаже широм Европе, с циљем да поткопају НАТО и покушају да окрену јавно мњење против Украјине, наводи се у новом истраживању а како преноси Sky News.

Истраживачи тврде да обавештајни официри повезани са Кремљем покушавају да привуку потенцијално неупућене појединце путем апликација за размену порука, попут Телеграма, или преко гејминг платформи, како би постали ''потрошни агенти'', задужени за подметање пожара, вандализам и друге непријатељске активности. Регрутују се и особе других националности.

У извештају британског think-tanka Royal Унитед Сервицес Институте (РУСИ) наводи се да је новац главни мотиватор, при чему се тинејџери, мигранти и старије особе са искуством служења у совјетској војсци сматрају посебно погодним за регрутацију. Овај феномен аутори називају ''гиг-економијом саботаже''.

Исплате, које се крећу од неколико стотина до неколико хиљада евра, често се обећавају у криптовалутама, што истражитељима отежава праћење извора финансирања.

''Методе које се користе за регрутовање и задавање задатака саботерима помериле су се са хладноратовског ослањања на обучене обавештајне оперативце ка моделу који карактеришу удаљени, фриленс и високо порициви задаци ''гиг-економска ера'' руске саботаже'', наводи се у извештају под насловом ''Одговор на финансирање руске саботаже''.

''Непријатељски актери сада ангажују потрошне појединце (или ''агенте за један дан'') регрутоване путем интернета за обављање нискобуџетних задатака.''

Кремљ је раније негирао западне оптужбе о растућој кампањи саботажа и других хибридних непријатељских активности.

Ипак, број аката паљевине и озбиљних саботажа повезаних с Русијом широм Европе, према наводима, порастао је на 34 у 2024. години, у поређењу са 12 у претходној години и свега два у 2022.

Аутори извештаја РУСИ наводе да је ова тактика намерно порицивих активности, које се спроводе испод прага конвенционалног рата, ''еволуирала у систематску и географски циљану претњу''.

Они позивају НАТО и Европску унију да хитно унапреде свој одговор како би се одвратиле будуће саботаже. То, између осталог, подразумева усаглашавање дефиниције онога што се сматра саботажом и коришћење овлашћења из области борбе против тероризма ради праћења илегалних токова новца.

Извештај такође наводи да владе морају да посматрају појединачне инциденте – без обзира на то колико деловали ситно – као део много озбиљнијег обрасца деловања против западних савезника.

''Иако појединачни инциденти могу изгледати као ниског интензитета или опортунистички, збирно указују на појаву шире кампање осмишљене да повећа цену подршке Украјини, тестира црвене линије држава чланица НАТО-а и наруши поверење јавности у западне системе националне безбедности'', наводи се у извештају.

Сумњиве руске саботаже обухватају читав низ активности – од великих операција попут оштећења подморских каблова, до једноставнијих напада на војне и цивилне циљеве, укључујући подметање пожара, вандализам, али и извиђачке активности.

Ове активности ниског интензитета у фокусу су извештаја, који се ослања на увиде припадника полиције, академске заједнице, новинарства и стручњака за јавне политике.

Како је велики број руских обавештајних официра протеран из Европе након почетка свеобухватне инвазије Русије на Украјину, извештај РУСИ закључује да се руски шпијуни ''sve више ослањају на посреднике и ''потрошне агенте'', од којих су многи из Украјине, за извршавање саботажних задатака''.

''Ако се овакви инциденти буду посматрали искључиво као дела појединачних Украјинаца, то би могло да подстакне антиукрајинско расположење и ослаби јавну подршку Кијеву – што је стратешки циљ саботажних операција'', наводи се.

У извештају се додаје да су међу регрутованим Украјинцима и они који су ''били несвесни праве природе својих задатака''. Као пример наводи се Пољска, која је честа мета сумњивих хибридних напада повезаних с Русијом.

''Многи од ухапшених због оптужби за саботажу у периоду од 2023. до 2025. године били су украјински држављани – што се не тумачи као доказ украјинске координације, већ као део намерне руске стратегије да се искористи присуство украјинских миграната у циљу изазивања јавног неповерења и политичких тензија'', наводи се.

Као један од најновијих примера непријатељског деловања које су пољске власти приписале руској обавештајној служби, наводи се експлозија у новембру 2025. године на железничкој прузи која представља кључну руту за транспорт помоћи Украјини.

Званичници су саопштили да су два украјинска држављанина осумњичена за умешаност побегла у Белорусију, док је неколико других особа приведено.

Пољски премијер описао је овај инцидент као ''незапамћен чин саботаже''.