Ko su ruski ''agenti za jedan dan''? Evo kako funkcioniše navodna mreža regrutacije Ukrajinaca za sabotažu širom Evrope

Ruski špijuni sve češće regrutuju Ukrajince kako bi sprovodili sabotaže širom Evrope, s ciljem da potkopaju NATO i pokušaju da okrenu javno mnjenje protiv Ukrajine, navodi se u novom istraživanju a kako prenosi Sky News.

Istraživači tvrde da obaveštajni oficiri povezani sa Kremljem pokušavaju da privuku potencijalno neupućene pojedince putem aplikacija za razmenu poruka, poput Telegrama, ili preko gejming platformi, kako bi postali ''potrošni agenti'', zaduženi za podmetanje požara, vandalizam i druge neprijateljske aktivnosti. Regrutuju se i osobe drugih nacionalnosti.

U izveštaju britanskog think-tanka Royal United Services Institute (RUSI) navodi se da je novac glavni motivator, pri čemu se tinejdžeri, migranti i starije osobe sa iskustvom služenja u sovjetskoj vojsci smatraju posebno pogodnim za regrutaciju. Ovaj fenomen autori nazivaju ''gig-ekonomijom sabotaže''.

Isplate, koje se kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, često se obećavaju u kriptovalutama, što istražiteljima otežava praćenje izvora finansiranja.

''Metode koje se koriste za regrutovanje i zadavanje zadataka saboterima pomerile su se sa hladnoratovskog oslanjanja na obučene obaveštajne operativce ka modelu koji karakterišu udaljeni, frilens i visoko poricivi zadaci ''gig-ekonomska era'' ruske sabotaže'', navodi se u izveštaju pod naslovom ''Odgovor na finansiranje ruske sabotaže''.

''Neprijateljski akteri sada angažuju potrošne pojedince (ili ''agente za jedan dan'') regrutovane putem interneta za obavljanje niskobudžetnih zadataka.''

Kremlj je ranije negirao zapadne optužbe o rastućoj kampanji sabotaža i drugih hibridnih neprijateljskih aktivnosti.

Ipak, broj akata paljevine i ozbiljnih sabotaža povezanih s Rusijom širom Evrope, prema navodima, porastao je na 34 u 2024. godini, u poređenju sa 12 u prethodnoj godini i svega dva u 2022.

Autori izveštaja RUSI navode da je ova taktika namerno poricivih aktivnosti, koje se sprovode ispod praga konvencionalnog rata, ''evoluirala u sistematsku i geografski ciljanu pretnju''.

Oni pozivaju NATO i Evropsku uniju da hitno unaprede svoj odgovor kako bi se odvratile buduće sabotaže. To, između ostalog, podrazumeva usaglašavanje definicije onoga što se smatra sabotažom i korišćenje ovlašćenja iz oblasti borbe protiv terorizma radi praćenja ilegalnih tokova novca.

Izveštaj takođe navodi da vlade moraju da posmatraju pojedinačne incidente – bez obzira na to koliko delovali sitno – kao deo mnogo ozbiljnijeg obrasca delovanja protiv zapadnih saveznika.

''Iako pojedinačni incidenti mogu izgledati kao niskog intenziteta ili oportunistički, zbirno ukazuju na pojavu šire kampanje osmišljene da poveća cenu podrške Ukrajini, testira crvene linije država članica NATO-a i naruši poverenje javnosti u zapadne sisteme nacionalne bezbednosti'', navodi se u izveštaju.

Sumnjive ruske sabotaže obuhvataju čitav niz aktivnosti – od velikih operacija poput oštećenja podmorskih kablova, do jednostavnijih napada na vojne i civilne ciljeve, uključujući podmetanje požara, vandalizam, ali i izviđačke aktivnosti.

Ove aktivnosti niskog intenziteta u fokusu su izveštaja, koji se oslanja na uvide pripadnika policije, akademske zajednice, novinarstva i stručnjaka za javne politike.

Kako je veliki broj ruskih obaveštajnih oficira proteran iz Evrope nakon početka sveobuhvatne invazije Rusije na Ukrajinu, izveštaj RUSI zaključuje da se ruski špijuni ''sve više oslanjaju na posrednike i ''potrošne agente'', od kojih su mnogi iz Ukrajine, za izvršavanje sabotažnih zadataka''.

''Ako se ovakvi incidenti budu posmatrali isključivo kao dela pojedinačnih Ukrajinaca, to bi moglo da podstakne antiukrajinsko raspoloženje i oslabi javnu podršku Kijevu – što je strateški cilj sabotažnih operacija'', navodi se.

U izveštaju se dodaje da su među regrutovanim Ukrajincima i oni koji su ''bili nesvesni prave prirode svojih zadataka''. Kao primer navodi se Poljska, koja je česta meta sumnjivih hibridnih napada povezanih s Rusijom.

''Mnogi od uhapšenih zbog optužbi za sabotažu u periodu od 2023. do 2025. godine bili su ukrajinski državljani – što se ne tumači kao dokaz ukrajinske koordinacije, već kao deo namerne ruske strategije da se iskoristi prisustvo ukrajinskih migranata u cilju izazivanja javnog nepoverenja i političkih tenzija'', navodi se.

Kao jedan od najnovijih primera neprijateljskog delovanja koje su poljske vlasti pripisale ruskoj obaveštajnoj službi, navodi se eksplozija u novembru 2025. godine na železničkoj pruzi koja predstavlja ključnu rutu za transport pomoći Ukrajini.

Zvaničnici su saopštili da su dva ukrajinska državljanina osumnjičena za umešanost pobegla u Belorusiju, dok je nekoliko drugih osoba privedeno.

Poljski premijer opisao je ovaj incident kao ''nezapamćen čin sabotaže''.