(МАПА) Ово би Украјина могла да гађа у Русији уколико добије ракете "Томахавк": Циљева има неколико хиљада, потез који би изазвао хаос широких размера

Амерички Институт за проучавање рата (ISW) објавио је мапу која приказује руске војне и безбедносне објекте који би се нашли у домету различитих верзија ракете Томахавк ако Украјина добије тај систем.

Према мапи ISW-a, циљ варијанте Томахавк, која има домет од око 2.500 км, било би око 1.945 руских војних објеката, укључујући 76 ваздухопловних база; за варијанту од приближно 1.600 км ISW наводи најмање 1.655 познатих војних објеката, укључујући 67 ваздухопловних база.

Шта би тачно били ти циљеви?

Мапа јасно раздваја неколико врста објеката који би могли постати мете: сталне војне базе, командни центри, складишта муниције и горива, арсенали, радио-инсталације, места противваздушне одбране, базе за поправку, фабрике оружја и постројења за производњу дронова.

На пример, фабрика дронова Шахед у Џелабуги, Татарстан, тако је означена на мапи. ISW такође наглашава кључну ваздухопловну базу Енгелс-2 и низ других аеродрома, чије би уништење озбиљно нарушило оперативне способности Русије.

Мапа такође приказује зоне територија које је Русија окупирала унутар Украјине, као и ограничења домета краћих ракетних система (нпр. АТАЦМС има домет од око 300 км) и две варијанте система Томахавк (око 1.600 км и око 2.500 км) — што визуелно показује колико дубоко у руском свемиру Украјина може да делује са овим оружјем.

Техничке и оперативне импликације домета

Разлике у домету нису само бројке на папиру: варијанта од 1.600 км би омогућила ударе на важне логистичке чворове и командне центре у западној и централној Русији, док би варијанта од 2.500 км такође много удаљила инфраструктурне тачке, укључујући важне базе и индустријске комплексе у источним деловима земље. Укратко – што је већи домет, то је шира листа могућих циљева, а бројка ISW-a од скоро 2.000 објеката управо то илуструје.

Шта је Томахавк?

Томахавк, подсећања ради, је крстарећа ракета дугог домета. Прецизна је и конвенционално вођена, и погодна је за ударање по фиксним циљевима као што су складишта горива, складишта муниције, технички центри и фабрике.

У комбинацији са обавештајним подацима и прецизним циљањем, то је оружје које би могло дугорочно и систематски да деградира руску логистику и ланце снабдевања.

Политички и безбедносни ризици

Међутим, имати листу од скоро 2.000 циљева и могућност да се они нападну није исто што и политичка одлука да се то учини. У Вашингтону постоје велике сумње у вези са контролом употребе ракета ако се оне шаљу преко НАТО канала, о чему је синоћ говорио и амерички председник Доналд Трамп.

Наиме, рекао је да је „донекле донео одлуку“ о слању Томахавка, али да жели да зна где ће Украјинци послати ракете и нагласио да не жели ескалацију. Трамп је рекао да би поставио та питања пре него што би Томахавк био испоручен.

Трампова администрација, која би требало да испоручи ово моћно оружје, покушава да одржи контролу над начином на који се оно користи. Пренос Томахавка Украјини преко НАТО партнера покреће питања о механизмима праћења, могућем преусмеравању или ко ће на крају одлучивати о избору мета.

Шта би Украјина могла да циља и зашто то штети Русији?

Мапа ISW сугерише да су најлогичнији циљеви они који директно подржавају руску војску: складишта горива и муниције која одржавају темпо борбе, базе за поправку оштећене опреме, складишта муниције, ваздухопловне базе са којих се покрећу напади и производни погони (нпр. за производњу дронова).

Систематски напади на такве објекте могли би да смање оперативну флексибилност руске војске и успоре њену способност да спроводи офанзиве великих размера.

ISW додатно истиче рањивост комуникационих и логистичких коридора. Прекиди у снабдевању горивом и поправкама се брзо преносе на ниво прве линије фронта, тако да мање горива и ресурса значи спорије кретање, мање патрола и мању ватрену моћ.

Завршни биланс стања - колико далеко сежу последице?

Ако би САД и НАТО дозволили Украјини да набави Томахавке, и ако би Кијев, са адекватним обавештајним подацима, почео да циља неке од тих скоро 2.000 мета, рат би могао да се помери још дубље у стратешку позадину Русије.

То би Москви отежало спровођење операција. Али такав потез потенцијално носи и велику политичку цену: повећава ризик од директног сукоба, покреће питање контроле наоружања и отвара дебате о томе где се граница не сме прећи.