Москва има јасан циљ: Америка безуспешно врши притисак, а Путинов став је непоколебљив - Какве су даље прогнозе за мир у Украјини?

Амерички, украјински и руски званичници састали су се на трилатералним разговорима у јануару и почетком фебруара, а нова рунда се очекује следеће недеље. Ипак, Кремљ је у истом периоду поново изнео своје досадашње захтеве.

Док Вашингтон говори о напретку и смањењу разлика, највиши руски званичници одбацују кључне елементе предложеног оквира.

Порука Сергеја Лаврова

Током три дана преговора, од 9. до 11. фебруара, руски министар спољних послова Сергеј Лавров јавно је одбацивао тврдње да преговори напредују.

Његова порука била је јасна - територијални и политички захтеви Русије остају непромењени, а сваки озбиљан разговор мора се заснивати на томе да их Украјина прихвати.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је следећа рунда разговора планирана за 17-18. фебруар, а Лавровљеве изјаве уследиле су непосредно пред тај састанак.

Лавров је у говорима помињао "споразуме из Енкориџа", за које тврди да су постигнути између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналд Трампа током самита на Аљасци у августу 2025. године. Бела кућа није потврдила постојање таквих споразума.

Спор око мировног плана од 20 тачака

Дана 11. фебруара Лавров је практично одбацио америчко-украјински мировни оквир од 20 тачака, за који се очекивало да буде основа преговора.

Тврдио је да је амерички специјални изасланик Стив ВиткофМоскви предао документ "у складу са реалношћу на терену", те да су касније верзије покушај Украјине и Европе да измене америчку иницијативу.

Према наводима медија, план је почетком јануара достављен Путину преко руског изасланика Кирила Дмитријева, а Виткоф је потом посетио Москву ради разговора.

Лавров је такође упозорио да је "пут до договора још дуг", што је у супротности са Трамповом изјавом да су Украјина и Русија "ближе него икада" мировном споразуму.

Јавно - тврд став, приватно - прагматизам?

Разлика између јавне руске реторике и америчког оптимизма покреће питање да ли се иза затворених врата воде другачији разговори.

Према појединим америчким званичницима, руски преговарачи приватно показују већу флексибилност него у јавности. Украјински званичници, међутим, сматрају да су такви знаци напретка минимални.

Председник спољнополитичког одбора украјинског парламента, Олександр Мережко, оценио је да је кључни проблем "Путинова неспремност да пристане чак и на прекид ватре".

Медведев понавља ратне циљеве

Бивши руски председник Дмитриј Медведев почетком фебруара поновио је да ратни циљеви Русије остају исти као што их је Путин дефинисао 2024. године.

Према тим условима, Русија би пристала на прекид ватре само ако се Украјина повуче из Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области, као и да призна Кримкао руску територију.

Иако поједини аналитичари сматрају да је Москва можда ублажила ставове, Путин никада формално није повукао те захтеве.

Следећа рунда преговора у Мајамију

Зеленски је 11. фебруара изјавио да је Украјина прихватила амерички позив на нову рунду разговора у Мајамију. Москва је 13. фебруара потврдила учешће.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха оценио је да су разговори у последње време фокусиранији и конструктивнији. Ипак, према Мережку, Кремљ покушава да створи утисак ангажованости без суштинске промене става.

Изгледи за договор

Доналд Јенсен из Института за мир САД сматра да су шансе за пробој мале, јер Кремљ није показао спремност на компромис у вези са, како каже, централним циљем - потчињавањем Украјине.

Према његовом мишљењу, Русија продужава преговоре док истовремено појачава притисак кроз нападе, покушаје слабљења западног јединства и кампање дезинформација.

Мережко сматра да је Трампова првобитна идеја о безусловном прекиду ватре као предуслову за преговоре нудила јаснији пут ка решењу, али да је касније, како тврди, америчка страна имплицитно прихватила руску логику.

Србија Данас/Kyiv Индепендент