Москва нема снаге да спасе Техеран: Путин бира Украјину, жртвује савезнике - Падају један по један

-Русија једноставно нема ни ресурсе ни могућности да, осим вербално, и то веома опрезно, помогне иранском режиму да се одупре највећем таласу протеста од доласка на власт 1979. године, пише руски независни портал Медуза, позивајући се на изворе из Кремља.

Према њиховим наводима, Путин је у потпуности усредсређен на рат у Украјини који га у потпуности исцрпљује, а извор из Кремља наводи и да Путин не жели да се замера нити да се свађа са Доналдом Трампом, јер сматра да би он због свих других активности - Венецуела, Куба, Иран и Гренланд - могао да Украјину остави по страни и пусти низ воду, чему се, како наводи портал, "у Москви јако надају".

Украјина је једино важна

-За Путина је освајање и најмањег села у Украјини тренутно важније од било чега, важније од спасавања Башара ал-Асада, Николаса Мадура, Кубе или ајатолаха Алија Хаменеија, рекао је руски оријенталиста Руслан Сулејманов за независну руску ТВ станицу у егзилу Настојашћеје времја.

Сулејманов каже да су му тренутно приоритети Украјина и нормализација односа са САД. Неки извори наводе да се нада да је на делу "нова прерасподела сфера утицаја у свету" и да би Русија у томе могла да профитира, преноси Јутарњи.

-Мало је тога што Русија може да учини да спасе ирански режим, каже Билал Ј. Саб, аналитичар за Блиски исток и северну Африку у Chatham Хоусеу.

-Претпоставка да ће Русија прискочити у помоћ Ирану или пружити значајну војну подршку за јачање режима вероватно се неће остварити, преноси његове речи Блоомберг.

Сулејманов наводи да је индикативно то што се Путин још увек није "огласио" о хапшењу Николаса Мадура, као што није коментарисао ни америчке нападе-упаде на руске танкере из такозване флоте у сенци.

Подсетимо да је Русија у последњих десетак година за Венецуелу потрошила више од 30 милијарди долара. Све то показује да Путин више нема моћ да спаси своје партнере или савезнике, као што је то учинио 2015. године интервенцијом у Сирији.

На крају је, у последњих нешто више од годину дана, пустио низ воду или није могао да пружи руку ниједном свом савезнику. Пао је Башар ал-Асад и изгубио је рат у Сирији, где је остао без важних база које Русију онемогућавају да у тој регији - Блиски исток и Северна Африка - више буде важан фактор.

Даље, измиче му из руку Јерменија којој није помогао у рату са Азербејџаном, сада је избачен из Венецуеле, а Иран као стратешки партнер, чак и ако се режим некако успе да се одржи, више неће моћи да одржава односе на досадашњем нивоу.

Јасно је да би свака друга власт у Ирану, која ће доћи или би дошла након оваквог таласа протеста, била несклона Русији, односно окренула би се од ње.

Иран је Русији био важан савезник на веома трусном подручју Блиског истока, био јој је савезник у контактима према Пакистану и Индији, а не треба заборавити да је уочи агресије на Украјину Техеран продао Москви оружје у вредности од три милијарде долара.

Русија је, с друге стране, продала Ирану неке своје системе противваздушне одбране, али су они потпуно заказали у Венецуели. Сада многи аналитичари сматрају да се Русија у сфери безбедности својих савезника показала као тигар од папира, како наводи Блоомберг, прво у Сирији и Венецуели, па је питање како ће реаговати ако се Куба и Никарагва нађу у опасности.

Медузин извор из Кремља тврди да су "сви потенцијали Русије тренутно усмерени ка Украјини" и да је важно да се одржи на површини међународних односа како би учествовала у "новом светском поретку" који се припрема.

Међутим, како наводи Медуза, Путин је спреман да све жртвује ако му то донесе предност у Украјини. Важно му је да пред својом јавношћу - која, како кажу независни извори, показује све већи замор ратом - покаже да води успешан рат у Украјини.

Према резултатима неких независних истраживања, готово две трећине Руса, њих више од 63 одсто, желело би да се рат заврши и да Русија и Украјина потпишу "компромисни мировни споразум".

То показује да је Русија у потпуности опседнута ратом у Украјини, али и чињеницу да је свесна да више нема снаге за оно што стално глуми - велику силу која мора да буде "део" сваке светске кризе. Истина, сада се настоји да искористи то што је Москва била посредник у тајним преговорима Израела и Ирана о томе да Израел неће нападати Иран ако Техеран обећа да неће нападати и угрожавати Израел.

Међутим, овде је важно напоменути да је тај споразум постигнут почетком децембра 2025. године, дакле неколико недеља пре него што је у Ирану букнула антирежимска побуна која је озбиљно уздрмала тамошњу власт, те се сада многи питају колико је тај споразум уопште више релевантан, односно у којој мери би се стране могле тога придржавати.