НАТО позван да буде спреман за сукоб с Русијом, тврде да могу да "продру у руску тврђаву": Москва упозорила - свака претња води у ескалацију
Нове изјаве из Литваније додатно су подигле тензије између НАТО-а и Русије након што је шеф литванске дипломатије Кестутис Будрис позвао Алијансу да буде спремна за могући сукоб око Калињинграда, стратешки изузетно важне руске ексклаве на Балтичком мору.
– Морамо да покажемо Русима да можемо да продремо у малу тврђаву коју су изградили у Калињинграду. НАТО има неопходна средства за уништавање руских база у енклави – рекао је Будрис у интервјуу за швајцарске медије, преноси Спутњик.
Његове изјаве изазвале су велику пажњу јер се Калињинград сматра једним од најмилитаризованијих региона Европе и кључном тачком руског војног присуства у Балтичком региону.
Калињинградска област налази се између Пољске и Литваније и територијално је одвојена од остатка Русије. Упркос томе, Москва је током последњих година претворила ову ексклаву у снажно војно упориште са ракетним системима, противваздушном одбраном, морнаричким снагама и могућим капацитетима за распоређивање нуклеарног оружја.
Руски председник Владимир Путин више пута је упозоравао да би било каква блокада Калињинграда или покушај угрожавања региона довео до „невиђене ескалације“.
– Све претње региону биће уништене конвенционалним и нуклеарним оружјем – поручивао је раније руски лидер.
Сличне поруке стизале су и из Савета Федерације Русије, одакле је саопштено да Москва никоме неће дозволити угрожавање Калињинграда и Балтичког мора и да ће на сваку провокацију одговорити одмах и без оклевања.
Војни аналитичари сматрају да је Калињинград једна од најосетљивијих тачака могућег сукоба између Русије и НАТО-а. Регион има огроман стратешки значај јер омогућава Русији контролу над делом Балтичког мора и представља важну војну базу за операције у североисточној Европи.
Посебну забринутост НАТО-а изазивају руски ракетни системи „искандер“, који су распоређени у Калињинграду и могу да погоде циљеве широм Пољске, Литваније, Летоније и делова Немачке. Западне војне структуре годинама упозоравају да би у случају сукоба управо Калињинград могао да постане једно од првих бојишта.
Истовремено, Москва страхује од могућности да НАТО покуша да пресече такозвани Сувалки коридор – уски појас територије између Пољске и Литваније који повезује балтичке државе са остатком Алијансе и истовремено представља једину копнену везу Калињинграда са Белорусијом и Русијом.
Након почетка рата у Украјини, НАТО је значајно појачао војно присуство на источном крилу Алијансе, посебно у Пољској и балтичким државама. Као одговор, Русија је додатно милитаризовала Калињинград и повећала број војних вежби у региону.
Стручњаци упозоравају да све агресивнија реторика са обе стране повећава ризик од озбиљног инцидента у Балтичком региону. Чак и мањи војни инцидент или погрешна процена могли би брзо прерасти у много шири сукоб између Русије и НАТО-а.
Изјава Кестутиса Будриса долази у тренутку када односи Москве и Запада пролазе кроз најдубљу кризу од завршетка Хладног рата. Балтичко море постало је једно од главних подручја геополитичког надметања, док се Калињинград све чешће помиње као потенцијална тачка директне конфронтације између Русије и Северноатлантске алијансе.
Управо због тога аналитичари оцењују да свака нова запаљива изјава о Калињинграду носи озбиљан ризик додатне дестабилизације европске безбедности и продубљивања сукоба између Москве и НАТО-а.
