Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЕВРОПА СЕ СПРЕМА ЗА НУКЛЕАРНИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ! Спремају снаге за велики сукоб, хоће ли и Америка бити укључена у ту КОБНУ АВАНТУРУ?

17.04.2024. 07:33
Пише:
Србија Данас/Мондо
Foto: Srbija Danas/Saša Džambić
Фото: Србија Данас/Саша Џамбић / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Пре два дана у Литванију је стигла авангарда немачке оклопне бригаде, која ће од 2027. године бити стално распоређена у тој балтичкој држави.

Ово је први пут од краја Другог светског рата да је Бундесвер трајно распоредио своје снаге ван немачких граница. То је велики изазов за немачку војску, која се суочава са недостатком буквално свега - наоружања, опреме, муниције, а пре свега људства.

Недостатак живе силе биће највећи проблем. И док оружје, опрема и муниција могу трајно да остану у базама, војници сигурно не би пристали на трајно пресељење у Литванију. Новоформирана бригада Панцербригада 45 имаће 4.800 припадника и око 200 цивила (по жељи, војници ће моћи да доведу и своје породице), преноси Index.

Панцербригада 45 ће се састојати од једног батаљона из Баварске, једног из Северне Рајне-Вестфалије и једног међународног батаљона који ће се састојати од припадника НАТО појачаног предњег присуства. Овај батаљон, под немачком командом, раније се налазио у Литванији. На званичној Фејсбук страници НАТО-ове борбене групе за напредно присуство Литваније наводи се да се батаљон тренутно састоји од припадника из Немачке, Белгије, Чешке, Луксембурга, Холандије, Норвешке и Хрватске.

Једна оклопна бригада неће одвратити Русију од агресије - Постоји само један начин да се то уради

Када за две године буде спремна за борбу, Панцербригада 45 ће бити опремљена једним батаљоном Леопард 2А7, батаљоном борбених возила пешадије Пума и другим возилима заједничког међународног батаљона. Стално распоређивање немачке војске свакако охрабрује Литванце, иако само једна оклопна бригада неће много учинити да Русију одврати од агресије. Неће ни све остале снаге распоређене у друге две балтичке државе (Британци су у Естонији, а Канађани у Летонији). Једини начин да се Москва трајно одврати од било каквог покушаја агресије на било коју чланицу НАТО алијансе је одлучност да за своју одбрану употреби нуклеарно оружје.

Да ли би НАТО наредио нуклеарни удар ако би Руси ушли у балтичке земље?

Да ли ће амерички и/или француски председник и британски премијер наредити нуклеарни напад на Русију јер су руске снаге ушле на територију Литваније, Летоније и Естоније? Или је вероватнији сценарио да Савезници пошаљу неке мале копнене снаге да помогну Литванцима, Летонцима и Естонцима у одбрани? Након што их Руси поразе и поново окупирају, амерички и европски политички лидери ће објавити да су покушали да их бране, али то није било могуће.

Проблем је тим већи што би врло брзо, за отприлике годину дана, НАТО алијанса могла да се суочи са највећом кризом до сада евентуалним повратком Доналда Трампа у Овални кабинет Беле куће. Због тога би безбедност балтичких држава, као и свих других европских држава, готово у потпуности постала европски проблем. Европа има две нуклеарне силе - Француску и Уједињено Краљевство. Међутим, само Француска је чланица Европске уније.

Француска нема импресивну нуклеарну силу, али довољну да одврати Путина

Француске нуклеарне снаге нису велике (поготово не у поређењу са америчким и руским), али би ипак биле довољне да Путина одврате од агресивне политике према европским државама. Стога не чуди што постоје предлози да се француске нуклеарне снаге европеизирају и тако ојача европски одбрамбени потенцијал против агресивног северног суседа. Не би било први пут да велике европске силе одлуче да их савези не обавезују довољно да ризикују свој опстанак. Пољаци су то најтеже осетили 1939. године, када су њихову земљу распарчали немачки националсоцијалисти и совјетски комунисти, а Совјети су искористили ситуацију да окупирају Летонију и Естонију).

Занимљиво је да су Француска и Уједињено Краљевство објавиле рат само Немачкој, док су потпуно игнорисале распарчавање Пољске од стране СССР-а. После објаве рата ништа нису урадили против Немачке све до 10. маја 1940. и напада на Француску. Али тада је за Французе било касно.

Пољска жели нуклеарно оружје

Стога не чуди што из Варшаве стижу изјаве да Пољска жели да се наоружа нуклеарним оружјем као најјачим средством одвраћања од могуће руске агресије. Изјава пољског бригадног генерала Јарослава Крашевског од 12. фебруара пољским медијима РМФ ФМ да "они који поседују нуклеарне способности имају веома висок ниво безбедности" била би незамислива пре две године.

Али сада није доживела осуду пољске јавности. Напротив, наишла је на одобравање. Проблем је што Пољска нема довољно времена да развије сопствено нуклеарно оружје, па се поставља питање чије да употреби. Највероватнија варијанта је америчко, али би повратком Трампа на власт и та опција била веома упитна. Уласком у НАТО безбедносни савез, балтичке државе су, као и многе друге, веровале да су трајно решиле питање опстанка. Окрутна руска агресија на Украјину заједно са републиканском блокадом даље помоћи, а поврх тога и Трампов негативан однос према НАТО, нимало не охрабрују. Европски нуклеарни кишобран би био добра замена за амерички, али за сада од тога неће бити ништа.

Србија Данас/МОНДО/Пренео: И.С.