Немачка преузела иницијативу око мира у Украјини: Мерц хитно разговарао са Трампом о мировном плану, Европи план неприхватљив
Немачки канцелар Фридрих Мерц постао је први лидер Европске уније који је разговарао са председником САД Доналдом Трампом о новом америчком плану за окончање рата у Украјини, чиме је отворен процес интензивних консултација између европских влада уочи самита Г20 у Јоханесбургу.
Према наводима Билда, позивајући се на портпарола немачке владе Штефана Корнелијуса, Мерц је вечерас одржао петнаестоминутни телефонски разговор са америчким председником, током кога је у фокусу био документ од 28 тачака који Трампова администрација види као основу за завршетак оружаног сукоба у Украјини. У Берлину оцењују да је разговор протекао у атмосфери поверења и уз конструктивну размену ставова.
Немачка влада саопштила је да су Мерц и Трамп договорили даље кораке на саветодавном нивоу, чиме су две стране практично отвориле канал за наставак консултација о предлогу који се већ данима сматра једним од најконтроверзнијих планова у међународној дипломатији. Мерц је, према речима портпарола, целог дана био у контакту са европским лидерима, желећи да усклади прелиминарне позиције пре одласка на међународни скуп.
Канцелар ће вечерас отпутовати на самит Г20 у Јоханесбургу, где се очекује интензивна размена мишљења међу европским представницима о америчком предлогу. С обзиром на то да Трамп и америчка влада бојкотују догађај у Јужној Африци, европске државе би могле имати јединствену прилику да формирају заједнички став, пре него што се евентуално упусте у нову рунду преговора са Вашингтоном.
Према оцени Билда, европски лидери намеравају да Г20 искористе за што блискију координацију, посебно зато што ће на самиту учествовати представници највећих европских сила, као и премијери Јапана и Канаде. У одсуству САД, очекује се да ће европске делегације покушати да дефинишу оквир који би могао да буде прихватљивији од оног који је предложио Трамп.
Немачка анализа америчког плана указује на то да су његови елементи усклађени са руским интересима, укључујући предлоге да Украјина одустане од дела територије, да знатно смањи своју војску и да се трајно одрекне уласка у НАТО. Такви захтеви за Кијев представљају политички готово немогуће услове, што додатно компликује напоре да европске владе заузму јединствену позицију.
Додатни притисак долази и због рока који је Трамп поставио украјинском председнику Володимиру Зеленском, захтевајући одлуку о прихватању плана до четвртка. Европска унија због тога жури да пронађе заједнички став, свест да би различити одговори држава чланица могли ослабити дипломатску позицију Уније у предстојећим разговорима.
