Nemačka preuzela inicijativu oko mira u Ukrajini: Merc hitno razgovarao sa Trampom o mirovnom planu, Evropi plan neprihvatljiv
Nemački kancelar Fridrih Merc postao je prvi lider Evropske unije koji je razgovarao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o novom američkom planu za okončanje rata u Ukrajini, čime je otvoren proces intenzivnih konsultacija između evropskih vlada uoči samita G20 u Johanesburgu.
Prema navodima Bilda, pozivajući se na portparola nemačke vlade Štefana Kornelijusa, Merc je večeras održao petnaestominutni telefonski razgovor sa američkim predsednikom, tokom koga je u fokusu bio dokument od 28 tačaka koji Trampova administracija vidi kao osnovu za završetak oružanog sukoba u Ukrajini. U Berlinu ocenjuju da je razgovor protekao u atmosferi poverenja i uz konstruktivnu razmenu stavova.
Nemačka vlada saopštila je da su Merc i Tramp dogovorili dalje korake na savetodavnom nivou, čime su dve strane praktično otvorile kanal za nastavak konsultacija o predlogu koji se već danima smatra jednim od najkontroverznijih planova u međunarodnoj diplomatiji. Merc je, prema rečima portparola, celog dana bio u kontaktu sa evropskim liderima, želeći da uskladi preliminarne pozicije pre odlaska na međunarodni skup.
Kancelar će večeras otputovati na samit G20 u Johanesburgu, gde se očekuje intenzivna razmena mišljenja među evropskim predstavnicima o američkom predlogu. S obzirom na to da Tramp i američka vlada bojkotuju događaj u Južnoj Africi, evropske države bi mogle imati jedinstvenu priliku da formiraju zajednički stav, pre nego što se eventualno upuste u novu rundu pregovora sa Vašingtonom.
Prema oceni Bilda, evropski lideri nameravaju da G20 iskoriste za što bliskiju koordinaciju, posebno zato što će na samitu učestvovati predstavnici najvećih evropskih sila, kao i premijeri Japana i Kanade. U odsustvu SAD, očekuje se da će evropske delegacije pokušati da definišu okvir koji bi mogao da bude prihvatljiviji od onog koji je predložio Tramp.
Nemačka analiza američkog plana ukazuje na to da su njegovi elementi usklađeni sa ruskim interesima, uključujući predloge da Ukrajina odustane od dela teritorije, da znatno smanji svoju vojsku i da se trajno odrekne ulaska u NATO. Takvi zahtevi za Kijev predstavljaju politički gotovo nemoguće uslove, što dodatno komplikuje napore da evropske vlade zauzmu jedinstvenu poziciju.
Dodatni pritisak dolazi i zbog roka koji je Tramp postavio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, zahtevajući odluku o prihvatanju plana do četvrtka. Evropska unija zbog toga žuri da pronađe zajednički stav, svest da bi različiti odgovori država članica mogli oslabiti diplomatsku poziciju Unije u predstojećim razgovorima.
