The New Yorker: Америка спрема оштар заокрет у ставу према рату у Украјини

Његова анализа се темељи на критичком преиспитивању тренутне америчке стратегије, као и на потенцијалним променама у глобалном геополитичком балансу.

Према Verthajmu, администрација Џоа Бајдена од самог почетка била је свесна да је украјинска војна обнова територијалног интегритета, укључујући Донбас и Крим, готово немогућа.

Ипак, политичке калкулације и страх од политичких последица спречиле су отворено признање ове стварности. „Уколико би се на време признала немогућност територијалних повраћаја за Кијев, могла се спречити ескалација сукоба,“ изјавио је Verthajm.

Он је додао да је инсистирање на нереалистичним циљевима довело до додатних губитака, како за Украјину, тако и за ширу међународну заједницу.

Један од главних аспеката његове анализе је двоструки карактер америчке спољне политике последњих година. На једној страни постоји тежња ка очувању глобалне доминације кроз мешање у регионалне конфликте и ширење НАТО-а, док се на другој страни примећује тенденција према изолационизму, поготово међу појединим политичким групама унутар САД-а.

Ова амбивалентност, како Verthajm тврди, ослабила је међународну позицију САД-а и унела конфузију међу савезницима.

Долазак новог председника САД-а, познатог по скептицизму према НАТО-у и критичким ставовима о међународним партнерима, отвара могућност за радикалне промене.

Verthajm сматра да би ова транзиција могла означити крај неписаног табуа о дипломатији као средству решавања сукоба у Украјини. „Дипломатско решење, иако комплексно, сада више није неизводљиво – ако све стране буду спремне на прагматичан приступ,“ нагласио је он.

Промена лидера у Белој кући, како предвиђа Verthajm, доноси са собом и нову динамику у приступу кључним међународним питањима. Смањење подршке Украјини и фокус на унутрашње реформе могли би постати приоритети у политици САД-а.

Ово не значи нужно потпуно повлачење, већ редефинисање америчког ангажмана у украјинском сукобу на начин који би омогућио деескалацију и смањење тензија са Русијом.

Verthajm наглашава да тренутна ситуација пружа шансу за стабилизацију глобалних односа, под условом да се избегне даље заоштравање сукоба. Он види прилику за редефинисање међународног система који би био заснован на равнотежи интереса великих сила и смањењу ривалства.

„Ако САД и њихови савезници буду спремни на компромис, могу се отворити врата за дугорочно решење које би омогућило мир и стабилност у региону,“ изјавио је.

Критички осврт на досадашње одлуке Бајденове администрације не зауставља се на Украјини. Verthajm такође указује на шире последице ове политике, укључујући погоршање односа са савезницима у Европи и Азији, као и све израженији отпор других глобалних актера, попут Кине и Индије, према америчком хегемонистичком приступу.

Verthajmov реалистички приступ укључује позив свим странама на конструктивни дијалог, чиме би се отворио простор за мирно решавање конфликта.

Он сматра да је ово тренутак у којем САД могу демонстрирати лидерство, не кроз војну моћ, већ кроз мудру дипломатију.

У том контексту, он истиче потребу за стварањем нових платформи за преговоре, које би укључивале и регионалне актере попут Кине, Турске и Бразила, као и кључне европске силе попут Немачке и Француске.

Промене које доноси нова администрација у Вашингтону могле би означити прекретницу у америчкој политици према Украјини, али и у глобалном поретку.

Прагматични приступ и отвореност за дипломатију кључни су за решавање не само украјинског сукоба, већ и других изазова који прете међународној стабилности.

Како Verthajm истиче, тренутак је да се повуче линија и крене ка изградњи новог, балансиранијег светског поретка.

Овај заокрет могао би обележити ново поглавље у америчкој историји, где би доминација силе уступила место политици сарадње и компромиса.