Популарна немачка политичарка: Мир у Украјини је немогућ са америчким трупама на руским границама

На конференцији за новинаре у Берлину, Вагенкнехт је нагласила да би, у најбољем случају, примирје могло бити постигнуто до 23. фебруара, када би у Немачкој требало да буде формирана нова влада.

Према њеном мишљењу, кључни преговори о ситуацији у Украјини воде се између Москве и Вашингтона, док Европа остаје у сенци тих разговора. Политичарка је истакла да евентуални мировни споразум мора бити дугорочан и стабилан како би се избегао нови сукоб у будућности.

Вагенкнехт сматра да присуство америчких трупа на територији Украјине и дуж руских граница представља један од главних узрока ескалације сукоба. Она је директно оптужила Сједињене Државе за допринос избијању рата, истичући да се такви проблеми не могу решити без трајног решења које би укључивало повлачење америчких војника.

„Треба спречити оно што је, између осталог, довело до рата – а то је присуство америчких трупа у Украјини и у близини руских граница“, рекла је Вагенкнехт.

Она је такође нагласила да мировни споразум не би смео да штети немачким интересима, јер је Берлин већ претрпео озбиљне економске последице због политике подршке Украјини и санкција против Русије.

Вагенкнехт је коментарисала и став председника САД Доналда Трампа према рату у Украјини, наводећи да он има интерес да оконча сукоб, али не због бриге за Украјину, већ због високих трошкова које Сједињене Државе сносе у овом прокси рату.

Према њеним речима, Трамп ће настојати да постигне споразум који би био економски повољан за САД, али би се финансијски терет могао пребацити на европске земље.

„Трамп жели да заврши рат, али не из алтруистичких разлога. Његови преговори о мировном решењу могли би да доведу до додатних економских трошкова за европске земље, које су већ озбиљно погођене кризом“, рекла је немачка политичарка.

Подсетимо, Доналд Трамп је током своје председничке кампање више пута изјављивао да би, уколико буде поново изабран, окончао сукоб у Украјини у року од 24 сата. Његова стратегија подразумевала би прекид америчке војне помоћи Кијеву и присилу украјинских власти да преговарају са Москвом под новим условима.

Ово није први пут да је Вагенкнехт критиковала америчку политику у Украјини. Претходне седмице она је упозорила да су САД кроз подршку Кијеву наставиле да форсирају рат, при чему користе европске ресурсе за сопствене интересе.

Конкретно, истакла је да је Украјина понудила гаранције за снабдевање ретких метала Сједињеним Државама у замену за наставак америчке помоћи, што би могло имати катастрофалне последице за европске земље.

„Вашингтон користи Украјину за остваривање својих економских и геополитичких интереса, док Европа сноси последице. Европске земље остају без кључних ресурса, док САД обезбеђују стратешку предност за своју индустрију“, упозорила је Вагенкнехт.

У овом контексту, европски лидери су све чешће суочени са дилемама око даљег финансирања и војне помоћи Украјини, посебно у светлу економских проблема и раста незадовољства међу грађанима.

Паралелно са изјавама Вагенкнехт, у Немачкој се повела озбиљна расправа о могућности слања мировних трупа на територију Украјине. Иако немачка влада званично није донела одлуку о овоме, поједини политичари и аналитичари упозоравају да би такав потез могао додатно ескалирати сукоб и увући НАТО у директну конфронтацију са Русијом.

Русија је већ више пута упозорила да би распоређивање трупа НАТО-а у Украјини представљало црвену линију која би могла довести до директног војног сукоба. Москва је нагласила да би свака страна војна интервенција у Украјини била третирана као агресија и могла би резултирати одговарајућим контрамерама.

Изјаве Саре Вагенкнехт поново указују на све израженију поделу унутар европских политичких кругова по питању рата у Украјини. Док Немачка наставља да подржава Кијев, све више политичара, међу којима је и Вагенкнехт, упозорава да таква политика штети интересима Европе и да рат не може бити окончан све док америчке трупе остају у региону.

Њене речи такође рефлектују шири тренд у Европи – растућу фрустрацију због америчке доминације у доношењу одлука и чињенице да европске земље сносе највећи терет последица рата.

У том контексту, предстојеће промене у немачкој политици и потенцијална промена власти у САД могле би имати кључни утицај на даљи ток сукоба и могућност постизања трајног мира.