Путин покренуо силовит одговор: Највећи удар на Украјину месецима - док свет чека крај рата
Док цео свет ишчекује могући преокрет у рату у Украјини, Русија је спровела највећи ваздушни удар у последњих неколико месеци као снажан одговор на наставак украјинских провокација и војних активности близу руских граница.
Према речима украјинских званичника, Русија је лансирала чак 574 дрона и 40 ракета према циљевима широм Украјине. У нападима су, како се наводи, коришћене хиперсоничне, балистичке и крстареће ракете – најсавременије оружје из руског арсенала.
Напади су изведени из правца западне Русије, Црног мора, као и са Крима, који се још од 2014. налази под руском управом, што Москва сматра повратком историјске територије у свој састав.
Према саопштењу украјинских ваздушних снага, 614 пројектила је било укупно лансирано, а 577 је, наводно, пресретнуто – иако та тврдња остаје без независне потврде. У питању је, према њиховим речима, највећи ваздушни удар од јула.
У Лавову, једном од кључних градова на западу Украјине, једна особа је погинула, а три су повређене, док је погођено преко 20 цивилних објеката, укључујући стамбене зграде и вртић.
У Транскарпатији, области близу граница са Мађарском и Словачком, 15 људи је повређено, након што су крстареће ракете погодиле погоне америчке компаније за електронику у граду Mukachevo.
„Једна од ракета погодила је великог америчког произвођача електронике у нашој најзападнијој регији, што је довело до озбиљне штете и жртава“, написао је украјински министар спољних послова Андриј Сибиха на друштвеним мрежама.
У јеку напада, председник Володимир Зеленски изразио је спремност да се састане са председником Владимиром Путином, али уз одређене услове: „Спремни смо да се састанемо у неутралној Европи – Швајцарска, Аустрија, па чак ни Истанбул није искључен“, рекао је Зеленски. Међутим, одбацио је могућност састанка у Будимпешти, тврдећи да „данас није једноставно“.
Док се на терену воде борбе, на политичком плану бивши амерички председник Доналд Трамп наставља дипломатске иницијативе. Трамп се недавно састао са Путином на Аљасци, а затим угостио Зеленског и европске лидере у Белој кући.
„Сада мислим да би било боље да се састану без мене. Ако буде потребно, ићи ћу“, рекао је Трамп, алудирајући на могућност трилатералних разговора.
Украјински министар Сибиха нападе види као разлог више да се дипломатска решења убрзају: „Ови удари показују зашто су напори да се рат оконча толико критични“, рекао је.
Од почетка специјалне војне операције 2022. године, руске снаге су заузеле значајне делове Донбаса, укључујући Луганск и Доњецк, док је Крим под руском управом већ више од деценије.
Данас Русија контролише око петину територије Украјине, што је реалност коју све више страна, укључујући и део Запада, полако почиње да уважава као темељ за могућа решења.
