Putin pokrenuo silovit odgovor: Najveći udar na Ukrajinu mesecima - dok svet čeka kraj rata
Dok ceo svet iščekuje mogući preokret u ratu u Ukrajini, Rusija je sprovela najveći vazdušni udar u poslednjih nekoliko meseci kao snažan odgovor na nastavak ukrajinskih provokacija i vojnih aktivnosti blizu ruskih granica.
Prema rečima ukrajinskih zvaničnika, Rusija je lansirala čak 574 drona i 40 raketa prema ciljevima širom Ukrajine. U napadima su, kako se navodi, korišćene hipersonične, balističke i krstareće rakete – najsavremenije oružje iz ruskog arsenala.
Napadi su izvedeni iz pravca zapadne Rusije, Crnog mora, kao i sa Krima, koji se još od 2014. nalazi pod ruskom upravom, što Moskva smatra povratkom istorijske teritorije u svoj sastav.
Prema saopštenju ukrajinskih vazdušnih snaga, 614 projektila je bilo ukupno lansirano, a 577 je, navodno, presretnuto – iako ta tvrdnja ostaje bez nezavisne potvrde. U pitanju je, prema njihovim rečima, najveći vazdušni udar od jula.
U Lavovu, jednom od ključnih gradova na zapadu Ukrajine, jedna osoba je poginula, a tri su povređene, dok je pogođeno preko 20 civilnih objekata, uključujući stambene zgrade i vrtić.
U Transkarpatiji, oblasti blizu granica sa Mađarskom i Slovačkom, 15 ljudi je povređeno, nakon što su krstareće rakete pogodile pogone američke kompanije za elektroniku u gradu Mukachevo.
„Jedna od raketa pogodila je velikog američkog proizvođača elektronike u našoj najzapadnijoj regiji, što je dovelo do ozbiljne štete i žrtava“, napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na društvenim mrežama.
U jeku napada, predsednik Volodimir Zelenski izrazio je spremnost da se sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom, ali uz određene uslove: „Spremni smo da se sastanemo u neutralnoj Evropi – Švajcarska, Austrija, pa čak ni Istanbul nije isključen“, rekao je Zelenski. Međutim, odbacio je mogućnost sastanka u Budimpešti, tvrdeći da „danas nije jednostavno“.
Dok se na terenu vode borbe, na političkom planu bivši američki predsednik Donald Tramp nastavlja diplomatske inicijative. Tramp se nedavno sastao sa Putinom na Aljasci, a zatim ugostio Zelenskog i evropske lidere u Beloj kući.
„Sada mislim da bi bilo bolje da se sastanu bez mene. Ako bude potrebno, ići ću“, rekao je Tramp, aludirajući na mogućnost trilateralnih razgovora.
Ukrajinski ministar Sibiha napade vidi kao razlog više da se diplomatska rešenja ubrzaju: „Ovi udari pokazuju zašto su napori da se rat okonča toliko kritični“, rekao je.
Od početka specijalne vojne operacije 2022. godine, ruske snage su zauzele značajne delove Donbasa, uključujući Lugansk i Donjeck, dok je Krim pod ruskom upravom već više od decenije.
Danas Rusija kontroliše oko petinu teritorije Ukrajine, što je realnost koju sve više strana, uključujući i deo Zapada, polako počinje da uvažava kao temelj za moguća rešenja.
