"Путину се не може веровати" Овде се тренутно воде најкрвавије битке у Украјини: Руска војска покушава да опколи град "Зеленски је у тешкој ситуацији"

Мотоцикл пролази поред зрелих сунцокрета и скреће у поље, подижући много прашине. На њему је Олексиј, официр једног од батаљона 14. бригаде Националне гарде Украјине. Његова јединица бори се у близини Покровска.

Руска војска покушава да опколи тај град и свакодневно се бележе десетине напада. Мотоцикл је дошао са прве линије фронта. Руси су га користили за напредовање ка украјинским положајима, али су Олексиј и још тројица његових сабораца одбили тај напад и успели да заплене мотоцикл, пише Deutsche Welle.

Олексиј се тренутно одмара после смене која је трајала 27 дана. Да би напустила своје положаје, његова група је морала да сачека повољне временске услове. А путем су морали и да беже од руског дрона.

"Изгубила сам сваку наду"

Председник САД Доналд Трамп покушава да постигне мир између Украјине и Русије. Расправља се о будућој судбини Донбаса и могућим територијалним уступцима у замену за прекид ватре.

Пре неколико недеља руска војска је напредовала североисточно од Покровска у Доњецкој области. Линија фронта се тако приближила граду Добропиљу и околним селима. Иако је украјинска војска успела да ослободи нека од тих места, подручје је сада под сталним бомбардовањем. Због тога све више људи бежи одатле, од руских бомби и дронова.

- Заиста сам веровала у преговоре и жељно ишчекивала сваки састанак. Сада знам да је то бесмислено. Изгубила сам сваку наду, каже Наталија из Добропиља. Новинари су је срели је у том граду у Доњецкој области, на месту где се окупљају евакуисани становници.

"Преузимање одговорности"

Тихо је и мирно на пункту за стабилизацију на делу фронта код Краматорска. Ти пунктови, који се налазе близу линије фронта, служе украјинској војсци да медицински стабилизује рањене војнике пре него што буду пребачени у болнице дубље у позадини. Али тишина на овом пункту не значи да је и на фронту мирно. То је пре знак да у овом тренутку руски напади дроновима отежавају евакуацију рањеника, објашњавају лекари. Понекад им стижу војници који су на положајима по месец или два.

- Обично су само исцрпљени, каже анестезиолошкиња Тетјана.

Али током ноћи стиже војник који је изгубио стопало. Лекари, који су управо дремали, сада се брину о њему.

- Нагазио је на мину. Види се да су му ноге већ раније биле оперисане. Ово му није прво рањавање, каже помоћник лекара Дмитро.

Он додаје да на његовом пункту за стабилизацију нису видљиви никакви знаци Трампових мировних напора. Пункт на којем он служи удаљен је мање од 20 километара од његовог родног града Славјанска. Пре почетка рата 2014. године радио је у Доњецку. На питање шта за њега значи борити се за отаџбину, Дмитро одговара: "То значи преузети одговорност."

Војни лекари прате преговарачке напоре, али, како кажу, труде се да их "не ометају догађаји на које не могу да утичу".

- Надам се најбољем. Фокусирана сам на пружање помоћи, каже Татјана.

"Покушавамо да спасимо наше војнике"

- За вођење преговора задужено је највише руководство – а наш задатак је да зауставимо непријатеља и ми тај задатак испуњавамо, каже војник са кодним именом "Стингер", који служи као радио-оператер у одбрани града Часив Јар.

Према подацима украјинског Главног штаба, на делу фронта код Краматорска, који обухвата и подручје око Часив Јара, дневно се бележи по десетак напада.

Пре недељу дана "Стингер" је напустио положај на којем је био стациониран 15 дана. У том периоду Руси су неколико пута јуришали.

- За сада не идемо ни у какве нападе, нити у операције ослобађања. Само се бранимо и задржавамо непријатеља. Без обзира да ли је реч о путу, граду или пољу наш задатак је да им не дозволимо да напредују ни по 100 метара, каже војник.

Међутим, руска војска понекад успе да пробије положаје "Стингерове" чете. Он сматра да је то због великог броја војника и оружја које су Руси распоредили.

- Када ситуација постане критична, покушавамо да спасимо наше војнике и повучемо их у позадину како би заузели повољнији положај, објашњава "Стингер".

"Нема говора о мировним преговорима"

Руска војска интензивира и гранатирање украјинске позадине. Тако је, на пример, 22. августа, више од 40 вођених бомби испаљено ка Краматорску - највећем граду у делу Доњецке области под украјинском контролом. Три особе су рањене. Крајем јула, руско гранатирање уништило је половину једне петоспратнице у центру града. Шест људи је погинуло, а једанаест је рањено.

- Било је пола три ујутру, тек сам била стигла кући. Сви прозори су се разлетели. Моја ћерка је рањена, гелери су је погодили у ногу, присећа се пензионерка Валентина која живи у кући поред.

Она не верује да ће се рат завршити мировним преговорима. Баш када су 15. августа на Аљасци одржани разговори Владимира Путина и Доналда Трампа, руски владар је наредио гранатирање Славјанска.

- Тамо живи моја друга ћерка. Нема говора о мировним преговорима, огорчено каже Валентина.

Становници Краматорска са којима је DW разговарао углавном одбацују територијалне уступке у замену за прекид ватре.

- Данас ће рећи: дајте ми Доњецку област. Сутра ће рећи: дајте ми Лавовску област. А за недељу дана ће рећи: дајте ми Кијев, тако о Путину прича пензионер Олег.

- То не долази у обзир. Ја сам Украјинка и волим Донбас. Много је крви већ проливено и много је људи погинуло. И мој син се бори, овако пензионерка Зоја одговара на питање о територијалним уступцима.

"Ово је веома озбиљна одлука"

- Шта је важније за Украјину, регион или људи, пита Васиљ, мушкарац средњих година.

Он се пита зашто им је потребан тај регион кад је толико људи погинуло?

- Јесте ли били на линији фронта? Ја сам одатле и све сам изгубио. Обновићемо наше животе у неком другом региону, пита он.

Заједно са супругом напустио је своје село у Костјантинивском округу, где руска војска напредује.

- Путину се не може веровати. Не знам шта свет треба да учини да то заустави. Володимир Зеленски је у веома тешкој ситуацији, а ово је веома озбиљна одлука, каже тај човек.

Људи оклевају да одговоре на питање која би то јемства могла да заштите Украјину од неке нове руске агресије.

- Јемство наше безбедности је наше војно присуство широм земље, каже пензионер Микола.

А Свитлана, жена средњих година, не верује ни у каква јемства.

- Зато што нисам видела никакву праву подршку током рата, каже она разочарано, како преноси Deutsche Welle.

Млади војник Јарослав, који се бори за ослобађање свог родног краја, такође прати мировне напоре и противи се територијалним уступцима.

- Много сам размишљао о томе и нисам спреман да се одрекнем Краматорска и Доњецке области. За шта су толики људи у Донбасу дали своје животе?, каже он.

Истовремено, Јарослав признаје да су мировни преговори неизбежни.

- Сваки рат се завршава преговорима. А они који не познају своју историју осуђени су да је понове, каже он.

Извор: Србија Danas/Deutsche Welle