"ОХЛАДИ МАЛО, БРАТЕ": Савезници брутално одговорили фрустрираном Зеленском, Москва на ивици рата са НАТО, Вашингтон и Лондон оптужени за тероризам

Самит НАТО у главном граду Литваније, Виљнусу, обележио је претходну недељу, а са њим и изневерена надања Кијева за чланством у тој војној организацији, што је кулминирало нападом на Кримски мост почетком ове недеље и изласком Русије из Црноморских споразума.

Пре самог почетка Самита, Русија је упозорила да би чланство Украјине у НАТО имало веома негативне последице по европску безбедносну архитектуру и представљало опасност по безбедност Москве, што би, како је навела, захтевало "јасан и снажан одговор".

- Морате бити свесни потпуно јасног и доследног става Русије да ће чланство Украјине у НАТО имати веома негативне последице по већ полусрушену европску безбедносну архитектуру, као и да ће представљати крајњу опасност и претњу нашој земљи, што ће захтевати сасвим јасан и снажан одговор од нас - рекао је портпарол Кремља, Дмитриј Песков.

Он је оценио да Украјина покушава да изврши притисак на земље НАТО како би добила позив за придружење Алијанси.

У међувремену, стигла је и вест да ће украјински председник, Володимир Зеленски, упркос премишљањима због недостатка консензуса у вези пријема Кијева, ипак бити присутан на Самиту. Зеленски је раније позвао Алијансу да пошаље јасне сигнале за подршку чланству након 15 година старе изјаве да ће се Украјина придружити Алијанси.

- НАТО ће учинити Украјину безбеднијом, а Украјина ће НАТО учинити јачим - рекао је Зеленски током заједничког обраћања са литванским председником, Гитанасом Науседом.

Украјински председник је додао да Кијев заслужује да му буде дозвољено да се придружи Алијанси.

- Верујем у НАТО који не оклева, не губи време и не осврће се на агресора - рекао је Зеленски.

Међутим, Зеленски није успео да обезбеди позив Кијеву да се придружи Алијанси након што су лидери 31 земље чланице потписали декларацију у којој нису наведени јасни услови евентуалног придруживање Украјине.

- Фрустрирани украјински председник оптужио је америчког колегу Џозефа Бајдена и друге лидере присутне на Самиту да показују непоштовање и пожалио се да "не постоји спремност" да се Украјина позове да се придружи Алијанси - пренели су британски медији.

Ипак, то није имало утицаја на коначно саопштење Самита, у којем се наводи да ће, иако је будућност Украјине у НАТО, Алијанса послати позив Кијеву тек кад спроведе демократске реформе и реформе сектора безбедности.

Зеленски је у одговору констатовао да се чини да нема воље ни да се Украјини упути позивница за НАТО, нити да она постане чланица савеза, називајући апсурдним да за његову земљу нема временског оквира за приступ и чланство.

Као утешна награда Кијеву, земље Г7 објавиле су безбедносни оквир којим се отвара пут ка дугорочним безбедносним гаранцијама за Украјину како би се одбранила од Русије и одвратила је од евентуалне будуће агресије.

- Ми, лидери Групе седам, поново потврђујемо непоколебљиву посвећеност стратешком циљу слободне, независне, демократске и суверене Украјине, унутар њених међународно признатих граница, способне да се брани од руске агресије - наводи се у декларацији.

Додаје се да је безбедност Украјине саставни део безбедности евроатлантског региона.

- Сматрамо да илегална и ничим изазвана руска инвазија на Украјину представља претњу по међународни мир и безбедност, флагрантно кршење међународног права, укључујући Повељу УН, и неспојива са нашим безбедносним интересима - истиче се у документу који су заједнички објавиле САД, Немачка, Јапан, Француска, Канада, Италија, Велика Британија и Европска унија.

Заузврат, Украјина ће наставити да спроводи правосудне, економске, безбедносне, као и реформе у борби против корупције, којима ће Кијев показати да је посвећен демократији, владавини права, поштовању људских права и медијских слобода.

На крају Самита, Зеленски је казао да је свестан да подршка Запада његовој земљи зависи од ситуације на фронту.

- Не можемо само да седимо мирно и надамо се да ће нас неко подржавати деценијама - додао је он.

Као реакција на одлуке у Виљнусу, руско Министарство спољних послова, саопштило је да се НАТО вратио хладноратовским шемама, а да ће Москва пажљиво анализирати резултате Самита.

- Његови резултати показују да се организација коначно вратила шемама Хладног рата, само сада ради заштите "наше једне милијарде" од другог дела човечанства и на основу идеологије поделе света на "демократије и аутократије" - наводи се у саопштењу Министарства.

Министарство истиче да ће резултати Самита бити пажљиво анализирани.

- Узимајући у обзир идентификоване изазове и претње безбедности и интересима Русије, ми ћемо благовремено и на одговарајући начин реаговати свим средствима и методама које су нам на располагању - наглашава се у саопштењу.

Како су медији пренели након завршетка Самита, лидери земаља НАТО су током заједничке вечере са Зеленским, позвали украјинског председника да се "охлади" након његове критике на рачун блока.

- Морате да се "охладите" и сагледате цео пакет обавеза Запада - тако је, према писању Блумберга, гласила порука лидера чланица НАТО Зеленском за вечером.

Истиче се да су Американци били изнервирани изјавом Зеленског, Британци су радили на попуштању напетости, док су Немци покушавали да пронађу алтернативне варијанте за решавање ситуације.

Од реакција из Москве, издваја се изјава Дмитрија Медведева, заменика председника Савета безбедности Русиједа, ће Савет Украјина-НАТО престати да постоји, јер ће једна од страна нестати.

Он је подсетио да је 2002. године био формиран аналоган Савет Русија-НАТО и да је "свима познато како се то завршило".

- Овога пута све ће се завршити другачије. Савет ће престати да постоји, јер ће једна од страна нестати - поручио је Медведев, додавши да се Русија и Алијанса сада налазе на ивици рата, односно, прецизније, иза ивице.

Сумирајући резултате Самита, амерички председник, Џозеф Бајден, рекао је да ће се Украјина прикључити НАТО и да ће Владимир Путин на крају схватити да није у интересу Русије да наставља рат.

- Нико не може да се прикључи Алијанси док је у рату, јер би то гарантовало трећи светски рат - рекао је Бајден, додавши да су он и остали НАТО лидери показали да је војна алијанса остала "уједињенија неко икада".

Пред крај недеље, министри финансија Европске уније су једногласно усвојили додатно издвајање средстава за помоћ Украјини кроз допуну дугорочног буџета, поред тога што и даље постоје несугласице у погледу других трошкова који прете да одложе или чак блокирају достављање помоћи Кијеву. Европска комисија предложила је повећање буџета ЕУ до 2027. године за 66 милијарди евра, од чега би 17 милијарди евра било намењено за помоћ Украјини, уз још 33 милијарде евра кредита.

Порука Запада на Самиту НАТО, онако како је то схватио Зеленски, да подршка Украјини зависи од успеха на бојном пољу, довела је, почетком ове недеље, до напада на Кримски мост, а на опште изненађење и бес у Русији, која је напад окарактерисала као терористички.

- Напад на Кримски мост извео је кијевски режим, одлуку о нападу донели су украјински званичници и војска уз учешће америчких и британских обавештајних служби - била је прва реакција из Москве, портпарола Министарства спољних послова Русије, Марије Захарове, која је додала да режим у Кијеву има сва обележја међународне организоване криминалне групе.

Реагујући на напад, Дмитриј Медведев је казао да светско и руско искуство показује да терористи разумеју само језик силе.

- Светско и наше искуство показује да је немогуће борити се против терориста међународним санкцијама, застрашивањем нити опоменама. Они разумеју само језик силе… Зато треба дизати у ваздух њихове куће и куће њихових рођака. Тражити и елиминисати саучеснике… Али главно је да се уништи највише руководство терористичких формација - рекао је он.

Сам Владимир Путин, изјавио је да је напад био бесмислен и окрутан, додавши да руско Министарство одбране припрема одговор и да је дат налог ФСБ-у и Истражном комитету да детаљно испитају инцидент.

- Ово је бесмислен злочин. Са војне тачке гледишта, нема никаквог значаја, пошто се Кримски мост одавно не користи за војне транспорте. Окрутан, јер су повређени и убијени невини цивили - рекао је руски председник.

Истог дана Москва је обелоданила да излази из Црноморских споразума.

- Данас су фактички престали да важе Црноморски споразуми. Као што је председник Русије раније већ рекао, рок истиче 17. јула. Нажалост, део који се односи на Русију у овом црноморском споразуму до сада није испуњен. Стога се његово важење прекида - рекао је Дмитриј Песков.

Према његовим речима, Москва ће се одмах вратити примени Црноморских споразума чим се реализује руски део Прехрамбеног споразума. 

Прехрамбени споразум, који су 22. јула 2022. потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, подразумева извоз украјинског жита, хране и ђубрива преко Црног мора из три луке. Координацијом саобраћаја бродова бави се Заједнички координациони центар у Истанбулу.

Пакет ових докумената предвиђа укидање ограничења на извоз руских пољопривредних производа и ђубрива на светска тржишта, а такође одређује алгоритам за безбедан излазак комерцијалних бродова из црноморских лука под контролом Украјине дуж посебно отворених хуманитарних поморских коридора.

Портпарол Зеленског, Серхиј Никифоров, пренео је речи свог шефа да се мора учинити све како би се црноморски коридор за извоз жита и даље могао користити.

- Чак и без Руске Федерације, све се мора учинити како бисмо користили црноморски коридор. Не бојимо се - рекао је Никифоров.

С друге стране, САД и Велика Британија осудиле су одлуку Русије да обустави своје учествовање у Црноморским споразумима, која ће, како тврде, погоршати безбедност хране и угрозити милионе људи, па су позвали Кремљ да је поништи.