VELIKO OBEĆANJE ZELENSKOG ZAPADU - ROK 11. JUL: Moskva upozorila na veliku katastrofu koja se sprema, u EU sve veći rascepi

Sutuacija u Ukrajni i dalje ne pokazuje znake deeskalacije, a proteklu nedelju su obeležili, uglavnom, komentari na oružanu pobunu plaćeničke grupe Vagner u Rusiji.

Tako su ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, i ministar odbrane, Oleksij Reznjikov, saopštili su da su održali niz telefonskih razgovora sa saveznicima Kijeva o situaciji u Rusiji i ukrajinskoj kontraofanzivi, nakon neuspelog pokušaja pobune ruske vojne organizacije Vagner.

- Svet mora da vrši pritisak na Rusiju dok se ne uspostavi poštovanje međunarodnog poretka - rekao je Zelenski posle telefonskog razgovora sa predsednikom SAD, Džozefom Bajdenom.

Zelenski je rekao da je zahvalio Bajdenu na velikoj podršci Ukrajini, posebno na isporuci Patriot sistema, kao i zbog najavljene isporuke aviona F-16.

On je nekoliko dana kasnije izričito podvukao da Ukrajina neće prihvatiti nijedan mirovni predlog koji pretvara ruski rat protiv njegove zemlje u zamrznuti konflikt.

Zelenski je u govoru u parlamentu na Dan Ustava Ukrajine, signalizirao da se i dalje protivi bilo kakvom mirovnom planu za okončanje rata u Ukrajini koji zamrzava teritorijalne dobitke koje je Rusija ostvarila od kada je započela napad u februaru 2022. godine.

- Ukrajina neće pristati ni na jednu od varijanti zamrznutog sukoba - rekao je.

Visoki ukrajinski zvaničnici u Kijevu tvrde da pobuna u Rusiji pokazuje da ruski predsednik, Vladimir Putin, ne garantuje stabilnost, nego povećava verovatnost da će ruska država propasti.

Međutim, kako je javila nemačka televizija ARD, pozivajući se na neimenovane izvore. zvanični pregovori za rešavanje sukoba u Ukrajini mogli bi da se održe već u julu.

   ARD navodi da je u Kopenhagenu održan međunarodni sastanak o Ukrajini "u najstrožoj tajnosti" uz učešće diplomata zapadnih zemalja, kao i predstavnika Brazila, Indije, Kine i Južnoafriče Republike.

Ističe se da je cilj Zapada bio da pridobije podršku ovih zemalja BRIKS-a, koje i dalje ostaju neutralne u situaciji oko Ukrajine.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog, suprotstavio se ideji da bi bilo koji naslednik Putina mogao ispasti gori.

- Ponekad se može čuti mišljenje naših zapadnih saveznika: kakav god Putin bio, danas je ključni garant stabilnosti u ruskom "skladištu baruta". Događaji poslednjih dana dokazuju nam suprotno - kazao je Podoljak.

Kako je krajem nedelje objavio Vašington post, direktor CIA, Vilijam Berns, nedavno je putovao u Ukrajinu i sastao se sa predsednikom Zelenskim i ukrajinskim obaveštajnim zvaničnicima, pre pobune šefa Vagnera, Jevgenija Prigožina.

Ukrajinski zvaničnici koji su otkrili Bernsu strategiju za ponovno preuzimanje teritorije koju je okupirala Rusija i otvaranje pregovora o prekidu vatre sa Moskvom do kraja godine.

Direktor CIA posle neuspele pobune grupe Vagner razgovarao je i sa šefom Spoljne obaveštajne službe Rusije, Sergejem Nariškinom, kako bi ga uverio da SAD nisu imale nikakvu ulogu u organizovanju pobune.

Događanja u Rusiji komentarisao je i američki Stejt department, ocenivši da je potez Prigožina ''značajan korak''.

- Nova je stvar videti Jevgenija Prigožina kako direktno dovodi u pitanje razloge za ovaj rat i poručuje da je rat vođen u suštini na laži, što je nešto što smo i sami ranije govorili, ali sigurno nismo čuli tako nešto od zvaničnika iz Rusije ranije - rekao je portparol Stejt departmenta, Metju Miler.

Oglasio se i zvanični Tel Aviv, odbacivši kritike Kijeva da je na pogresnoj strani istorije i da je umesto podrške Ukrajini izabrao saradnju sa Moskvom.

Ukrajina je više puta tražila od Izraela isporuke oružja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, ali je Izrael dosledno odbijao sve zahteve.

Da od isporuke izraelskog oružja nema ništa, potvrdio je i premijer Benjamin Netanjahu, ponovivši da njegova zemlja neće da obezbedi oružje Kijevu iz bezbednosnih razloga, jer je zabrinuta da će to oružje dospeti u ruke Irana i biti upotrebljeno protiv Izraela. 

Netanijahu je rekao da Izrael u blizini svojih granica već vidi zapadno protivtenkovsko oružje, koje je prvobitno isporučeno Kijevu.

Ukrajinski predsednik Zelenski apelovao je da Ukrajina dobije politički poziv da se pridruži NATO na samitu Alijanse sledećeg meseca u Litvaniji.

- Postoje svi razlozi za politički poziv da se Ukrajina pridruži Alijansi - napisao je Zelenski na Telegramu.

On zahteva i bezbednosne garancije od NATO, u slučaju da Ukrajini ne bude dato članstvo u tom savezu u bliskoj budućnosti.

Ipak,      zemlje EU sa neutralnim stavom protive se davanju potpunih bezbednosnih garancija Ukrajini, izjavio je austrijski kancelar, Karl Nehamer.  

- Za nas kao neutralne države jasno je da ne možemo dati takve bezbednosne garancije. Austrija, Irska, Malta i Kipar su jasno stavile do znanja da imaju primedbe - rekao je Nehamer uoči sastanka sa liderima EU u Briselu.

Da racepi u EU postaju sve više vidljiviji, jasno je i iz izjave mađarskog premijera, Viktora Orbana, da Mađarska odbacuje planove Evropske komisije o povećanju finansijske pomoći Ukrajinu. On je naglasio da Mađarska neće davati više novca Ukrajini sve dok se ne razjasni na šta su prethodna sredstva u iznosu od oko 70 milijardi evra potrošena.

Kao najpostojaniji saveznik KIjeva, Vašington je poručio da će Ukrajina uskoro dobiti sve što je neophodno za uspeh ofanzive nakon dodeljivanja nove vojne pomoći SAD.

- Nema nikakvih sumnji da ofanziva ide teško, jer su Rusi imali mesece i mesece za organizaciju odbrane, ali mi samo što smo juče najavili dodatnu pomoć Kijevu. Oni imaju sve što im je potrebno da bi uspeli - rekao je američki državni sekretar, Entoni Blinken.

Prethodno je američki Pentagon najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti približno 500 miliona dolara.

Na to je reagovao predsednik Zelenski, kazavši da će snage Kijeva pokazati rezultate kontraofanzive do Samita NATO, 11. i 12. jula u Viljnusu.

- Do samita NATO dužni smo da pokažemo rezultate - rekao je Zelenski u iinterjvuu za špansku televiziju RTVE.

Predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko, je istakao da su ciljevi Zapada u regionu da na bilo koji način destabilizuju situaciju i da onda nametne svoja pravila i svoj poredak, dodavši da ukoliko Rusija propadne kao država, svi će osetiti katastrofalne posledice.

- Moj stav je sledeći: ako Rusija propadne, mi ćemo ostati pod ruševinama, svi ćemo nastradati - rekao je beloruski lider.

Ministar inostranih poslova Rusije, Sergej Lavrov, obratio se javnosti povodom situacije u Ukrajini i drugih međunarodnih pitanja.

Lavrov je istakao da Zapad ne može da potvrdi svoje optužbe protiv Rusije za ratne zločine i kršenje humanitarnog prava u Ukrajini.

Komentarišući oružanu pobunu Vagner grupe, on je kazao da Rusija nije dužna da bilo kome objašnjava ništa po pitanju oružane pobune i mogućeg uticaja na unutrašnje državne procese.

- Ako neko na Zapadu sumnja u stabilnost u Rusiji, to su njihovi problemi - poručio je Lavrov.

Rusija je u četvrtak Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija poslala pismo u kojem je navela da Kijev i njegovi zapadni pokrovitelji pripremaju operaciju "pod tuđom zastavom" na Zaporoškoj nuklearnoj elektrani.

Cilj je da se optuži Rusija za nuklearnu provokaciju, napisao je na svom nalogu na Tviteru prvi zamenik ambasadora Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Dmitrij Poljanski.

- Očigledno, kijevski režim i njegovi zapadni sponzori su se odlučili na nuklearnu provokaciju na Zaporoškoj nuklearki, koju Ukrajina redovno granatira - napisao je Poljanski.

Moskva je pozvala i generalnog sekretara UN, Antonija Gutereša, i međunarodnu zajendicu da ulože sve napore da ne dozvole kijevskom režimu da organizuje provokaciju na nuklearki.