MOSKVA SPREMNA ZA RAT SA NATO, KIJEV ZAPRETIO BRISELU: Oružje i dalje ispred diplomatije u Ukrajini, Vašington najavljuje nova previranja u Rusiji

Političke i diplomatske aktivnosti vezane za sukob u Ukrajini, tokom protekle nedelje uglavnom su bile fokusirane na iznalaženje rešenja za pomoć Kijevu u kontraofanzivi koja je dala male rezultate na terenu, kao i na relacije NATO i EU prema sukobljenim stranama. Međutim, događaj koji je bacio u senku sve druge, definitivno je bio pokušaj oružane pobune u Rusiji na čelu sa šefom Vagnera, Jevgenijem Prigožinom.

Evropska unija je početkom nedelje saopštila da je spremna da predloži paket finansijske pomoći od oko 50 milijardi evra za podršku Ukrajini, dok ta zemlja u kontraofanzivi pokušava da povrati svoju teritoriju izgubljenu u ruskoj invaziji. Predlog Evropske komisije, treba da pomogne finansiranju tekućih rashoda ukrajinske vlade i pokrije troškove hitne obnove, saopštili su izvori upoznati sa planom. Evropska komisija će ponuditi pomoć u vidu grantova, koncesionih zajmova i garancija.

S druge strane, Savet Evropske unije usvojio je 11. paket sankcija protiv Rusije, sa ciljem da se suzbije zaobilaženje restriktivnih mera koje su dosad uvedene.   

- Današnji paket povećava naš pritisak na Rusiju i Putinovu ratnu mašineriju. Rešavanjem zaobilaženja sankcija, maksimiziraćemo pritisak na Rusiju tako što ćemo joj dodatno uskratiti resurse koji su joj tako očajnički potrebni da bi joj omogućili da nastavi svoj nezakoniti rat protiv Ukrajine - poručio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj.

Kao odgovor, Moskva je značajno proširila spisak predstavnika EU, kojima je zabranjen ulazak u zemlju.

- Evropska unija nastavlja da pokušava da izvrši pritisak na Rusiju putem jednostranih restriktivnih mera. Moskva smatra da je usvajanje 11. paketa sankcija EU nelegitimno i da podriva međunarodno-pravne prerogative Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Uzvratnim sankcijama Moskve obuhvaćeni su predstavnici bezbedosnih struktura, državnih i komercijalnih organizacija zemalja EU, građani članica EU, koji su umešani u pružanje vojne pomoći Kijevu.

Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, saopštio je da bi pregovori o članstvu Ukrajine u EU trebalo da počnu ove godine.

- Ove godine je cilj da počnemo pregovore o članstvu. Ukrajina će svakako uraditi svoj deo posla - poručio je Zelenski.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nimalo ne sumnja da će se Ukrajina jednog dana pridružiti Evropskoj uniji.

- Ukrajinci nam govore da kada zamišljaju svoju budućnost vide evropsku zastavu kako se vijori nad njihovim gradovima. Ne sumnjam da će Ukrajina biti deo naše Unije - rekla je Fon der Lajen u Londonu na konferenciji o obnovi Ukrajine.

I SAD su saopštile da su spremne da pošalju još 1.3 milijarde vrednu pomoć Ukrajini za rekonstrukciju energetske mreže i modernizaciju luka, železnica i druge infrastrukture, rekao je američki državni sekretar, Entoni Blinken.

Velika Britanija, Sjedinjene Države i Evropska unija obećale su više milijardi dolara pomoći Kijevu na drugoj Međunarodnoj konferenciji o obnovi Ukrajine, a britanski premijer, Riši Sunak, pokrenuo je okvir ratnog osiguranja kako bi pokušao da podstakne kompanije na ulaganja.

- Ključ oporavka je postavljanje temelja Ukrajine kako bi ona napredovala kao sigurna, nezavisna država u potpunosti integrisana s Evropom i povezana s tržištima širom sveta - rekao je Blinken na konferenciji u Londonu. 

Međutim, nakon što je pre dve nedelje Džozef Bajden poručio Kijevu da neće biti popusta za članstvo u NATO, tako je i generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg, definitivno raspršio snove Ukrajine za brzo članstvo u ovoj vojnoj organizaciji. Stoltenberg je izjavio da lideri Severnoatlanske alijanse neće zvanično pozvati Ukrajinu da postane njihov član, na Samitu u Viljnjusu 11. i 12. jula.

- Na Samitu u Vilnjusu, ali i tokom priprema Samita, nećemo razgovarati o zvaničnom pozivu - rekao je Stoltenberg novinarima nakon susreta sa nemačkim kancelarom, Olafom Šolcom, u Berlinu, dodavši da će lideri razgovarati o tome kako približiti Ukrajinu ka članstvu u NATO. 

Iz Kijeva je potom stiglo upozorenje da pošto nema bezbednosnih garancija od NATO, da je ukrajina spremna da proizvede nuklearnu bombu.

- Protiv nas je već primenjeno nuklearno oružje. Koje mi posle toga imamo varijante za zaštitu? Ili nas treba za dan primiti u NATO, što je jedna garancija, ili ćemo mi onda da napravimo nuklearno oružje, zato što drugih garancija nema - naglasio je Aleksej Arestovič, bivši savetnik predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog.

Da se nešto sprema, otkrio je i direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, Sergej Nariškin, izjavivši da su se pojavile informacije koje ukazuju da Kijev može da nastavi da radi na stvaranju "prljave nuklearne bombe" – municije punjene eksplozivom i radioaktivnim supstancama, čija eksplozija dovodi do zagađivanja ogromne teritorije radijacijom.

Prema saopštenju, Spoljna obaveštajna služba Rusije dobila je informacije da je Državna inspekcija za nuklearna pitanja Ukrajine poslala na preradu partiju upotrebljenog goriva sa Rovenske nuklearne elektrane. Kako se navodi, dva specijalna kontejnera prevezena su u skladište za čuvanje iskorišćenog nuklearnog goriva u Černobilju.

Takođe, Moskva je upozorila NATO da ne pravi greške i ne raspoređuje trupe NATO u Ukrajini, pošto bi to moglo da ima opasne posledice.

- Ako to urade, to će biti ogromna, istorijska greška. Zato snažno upozoravamo SAD, koje kontrolišu NATO. Bez obzira ko govori u ime ovih zemalja, bivši ili sadašnji zvaničnici, sve se odlučuje u Vašingtonu. Zato snažno upozoravamo Vašington na dalje neuspehe, na dalje greške koje bi mogle imati opasne posledice. Ne sme biti NATO trupa u Ukrajini - rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, Sergej Rjabkov.

Na izjave iz Brisela da se NATO protivi zamrzavanju konflikta u Ukrajini, reagovao je šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, konstatujući da to znači rat.

- Ako NATO preko Stoltenberga ponovo izjavljuje da je protiv zamrzavanja, kako kažu, konflikta u Ukrajini, onda znači da žele da ratuju. Neka ratuju, mi smo za to spremni - rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle ministarskog sastanka država-članica ODKB.

U međuvremenu, CNN je objavio, pozivajući se na navode nekoliko zvaničnika, da su ukrajinski zapadni partneri nezadovoljni tokom kontraofanzive koju sprovodi Kijev.

- Kontraofanziva ne ispunjava očekivanja ni na jednom frontu - rekao je jedan od neimenovanih izvora CNN. 

SAD i njihovi saveznici će verovatno sačekati bar do jula za potpuniju procenu napretka kontraofanzive koja je postepeno pokrenuta tokom poslednjih nekoliko nedelja i koja se smatra ključnom za određivanje ko će na kraju pobediti u ratu.

Reagovao je Volodimir Zelenski, apelujući da se Ukrajini hitno isporuče avioni F-16 američke proizvodnje. Govoreći o potencijalnom završetku rata, kazao je da su "pobede na bojnom polju neophodne" i da Ukrajina nikada neće sesti za sto, ko god bio predsednik u Moskvi, ako Rusija ostane na teritoriji Ukrajine.

- Bez obzira koliko da napredujemo u našoj kontraofanzivi, nećemo pristati na zamrznuti sukob, jer je to rat, to je besperspektivan razvoj događaja za Ukrajinu - kazao je Zelenski.

Nade Ukrajine na dobitak na bojnom polju na trenutak je podigla oružana pobuna u Rusiji, na čelu sa Jevgenijem Prigožinom, čiji se pohod na inicijativu predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka, zaustavio na 200 km od Moskve.

Predsednik Zelenski je izjavio da je pobuna paravojne grupe Vagner u Rusiji razotkrila potpuni haos u zemlji. 

- Danas svet može da vidi da gospodari Rusije ne kontrolišu ništa -  istakao je Zelenski u video obraćanju naciji, navodeći da to znači odsustvo bilo kakve predvidljivosti.

Svetnik Kabineta ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak, izrazio je razočaranje postupkom Prigožina, da obustavi pohod na Moskvu.

- Fenomenalan izbor Prigožina. Umalo ste anulirali Putina, preuzeli kontrolu od centralnih vlasti, stigli do Moskve i odjednom, povlačite se. Zato što je jedan vrlo konkretan posrednik sa sumnjivom reputacijom (Lukašenko) obećao bezbednosne garancije od osobe (Putin) koja je ujutro naredila da vas uništi. A zbog straha koji je Putinova elita doživela u protekla 24 sata, ovaj nalog će svakako biti izvršen - konstatovao je Podoljak. 

On je zaključio da iako ne bez koristi, Prigožin ponizio Putina/državu i pokazao da više nema monopol na nasilje.

I zapadni lideri su pomno pratili situaciju u Rusiji, te je američki predsednik Bajden razgovarao sa Rišijem Sunakom, Emanuelom Makronom i Frankom-Valterom Štajnmajerom. 

- Lideri su razgovarali o situaciji u Rusiji. Takođe su potvrdili svoju nepokolebljivu podršku Ukrajini - navodi se u saopštenju Bele kuće.

Prethodno je britanski premijer, Riši Sunak, pozvao je Kremlj i šefa Vagnera, "da budu odgovorni i da zaštite civile", kao i da London "budno prati situaciju na terenu".

- U kontaktu smo sa našim saveznicima. Najvažnija stvar koju bih poručio je da sve strane budu odgovorne i da štite civile, i to je otprilike onoliko koliko mogu da kažem u ovom trenutku - dodao je on.

Prateći dešavanja u Rusiji, a u strahu od eventualnog nuklearnog incidenta, došlo je do neformalnih kontakata između NATO i ruskog Ministarstva odbrane u vezi pokušaja pobune Vagnera, objavila je rimska Republika. Pažnja NATO je bila usmerena na više od 1.400 nuklearnih bojevih glava koje je moguće momentalno upotrebiti. NATO želeo da odmah jasno stavi do znanja da njegove snage nemaju nikakvu ulogu u akcijama koje se pobunjenici usuđuju da preduzmu.

Ipak, prema izvorima lista Njujork tajms, američki obaveštajci su dobili "dovoljno signala" koji ukazuju da se priprema pobuna, ali nisu znali prirodu planova Prigožina i konkretan trenutak njihovog sprovođenja. Tokom protekle dve nedelje, obaveštajne agencije su obavestile Belu kuću, kao i zvaničnike Stejt departmenta, Pentagona i Kongresa o razvoju događaja. Američki zvaničnici su odlučili da ne objave te podatke, jer su se plašili da će ih Rusija optužiti za planiranje državnog udara. Pored toga oni nisu želeli da pomažu ruskim vlastima, stoji u tekstu Njujork tajmsa.

Potom se oglasio i državni sekretar SAD, Entoni Blinken, izjavom da previranja izazvana pobunom Vagnera u Rusiji možda još nisu završena, dodavši i da bi mogla da potraju i narednih nedelja ili meseci.

On je u intervjuu za američke medije, CNN, ABC i CBS, rekao da je pobuna bila "direktan izazov za Putinov autoritet", kao i da je ukazala na prave pukotine u vlasti ruskog predsednika