"Scenario kao iz Prvog svetskog rata" Kako Putin zamišlja okončanje sukoba sa Ukrajinom? "Ostvarenje ova tri cilja predstavljala bi potpunu POBEDU RUSIJE"

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u svoju petu godinu, a da do značajnog vojnog pomaka na bilo kojoj strani još nije došlo. 

Sa relativnom paralizom i na frontu i na pregovorima, mnogi se pitaju šta zaista žele Rusija i predsednik Vladimir Putin.

Rusija nije osvojila čitav Donbas. 

Minimalni teritorijalni dobici ostvareni su uz takvu cenu da gubici sada premašuju regrutaciju - prema izveštaju zapadnih zvaničnika iz februara Rusija je u januaru izgubila oko 9.000 vojnika više nego što je mogla da nadoknadi.

Nijedna strana nije postigla vojni proboj, niti deluje da je neka od njih na ivici vojnog ili političkog kolapsa.

Dve strane nisu zaglavljene samo na frontu - malo je stvarnog pomaka i u prevazilaženju prepreka za trajni mir.

Zemlja za mir

Rusija trenutno kontroliše oko 20% ukupne ukrajinske teritorije. U regionu Donbas potpuno kontroliše Lugansku oblast, ali u Donjecku postoji pojas zemlje dug 80, a širok 65 km, koji još nije vojno osvojila i koji je pod ukrajinskom kontrolom.

• Moskva kao uslov za mirovni sporazum traži taj komad zemlje koji obuhvata desetine sela i gradova, uključujući one iz pojasa tvrđava, a nalazi se između linije fronta i administrativne granice oblasti
• Kijev je do sada odbijao da se jednostrano povuče, smatrajući da bi to ohrabrilo buduće ruske napade, u Ukrajini ili drugde, i zahteva snažne bezbednosne garancije u svakom budućem sporazumu
• Amerika, koja posreduje pregovorima, vrši pritisak na Kijev da postigne sporazum sa Rusijom.
  Sve to otvara pitanje šta zaista žele Rusija i Putin.

"Teritorija i politička kontrola"

Prema Sergeju Radčenku, istoričaru Škole Džons Hopkins, postoje dva veoma različita tumačenja onoga što Putin želi:

• Jedno je da ga u suštini zanima Donbas i da bi rat mogao da se okonča nekakvim primirjem ako bi se Ukrajinci povukli
• Drugo je da Putin ne želi samo teritoriju već i političku kontrolu nad Ukrajinom. U tom smislu, on neće okončati rat dok to ne postigne

- To se može posmatrati i iz Putinove perspektive: on je opsednut teritorijom jer kontrolu nad Ukrajinom vidi kao deo ruske samopercepcije kao velike imperije. On pokušava da obnovi rusku veličinu. Upravo tu nema saglasnosti oko toga koji su Putinovi stvarni ciljevi – rekao je Radčenko za “Responibl stejtkraft” (RS).

"Ukrajina van NATO, sporazum sa SAD, podeljena Evropa"

Sumantra Madžtra, saradnik Centra za obnovu Amerike, rekao je da je Putin pogrešno procenio ukrajinsku odlučnost kad je započeo sukob, ali da sada želi dve stvari:

• Prvo, da zadrži Ukrajinu van NATO - to je trajni cilj ruske velike strategije, stvaranje tampon-zone između alijanse i Rusije. Zbog toga je spreman da nastavi sukob, jer ima brojčanu nadmoć i zna da NATO neće direktno ući u rat protiv Rusije
• Drugo, postizanje velikog sporazuma sa SAD i podeljena Evropa - Putin nije spreman da eskalira sukob do razarajućih razmera, jer želi da zadrži mogućnost pregovora

- Iako Rusija nije još vojno ispunila Putinove ciljeve, ona može da nastavi sa manjim teritorijalnim dobicima zahvaljujući brojčanoj nadmoći, dok se Ukrajinci suočavaju sa manjkom ljudstva. Ako se to nastavi, mogli bismo da dobijemo scenario sličan Prvom svetskom ratu, sa naglim slomom ukrajinskih linija - rekao je Madžtra za RS.

"Ovo bi bila potpuna pobeda za Rusiju"

Nikolaj Petro, politički naučnik Univerziteta Roud Ajlend, kaže da su Putinovi uslovi za mir bili dosledni od početka rata, a to su:

Neutralna i nenuklearna Ukrajina koja nije deo nijednog vojnog saveza

• Demilitarizovana Ukrajina
• “Denacifikovana“ Ukrajina

- Kontrola nad Krimom, Donjeckom, Luganskom, Hersonom i Zaporožjem za Rusiju nije predmet pregovora, iako to Ukrajina ne mora formalno da prizna sve dok povuče svoje trupe iz tih regiona. Svaka strana - Ukrajina, Rusija, Amerika i Evropa - pokušaće da konačni sporazum predstavi kao političku pobedu pred domaćom javnošću. Za Rusiju bi potpuna pobeda značila ostvarenje sva tri cilja. Sve manje od toga biće predstavljeno kao delimična - ali ipak vredna - pobeda, dok bi Zapad to tumačio kao poraz Rusije – rekao je Petro za RS.

Prema Madžtri, Ukrajina bi trebalo bar da razmotri sadašnje linije kao međunarodnu demarkacionu granicu. Obe strane bi trebale da odrede dan prekida vatre, a zatim da povuku trupe oko osam kilometara unazad, stvarajući demarkacionu zonu sličnu onoj posle Korejskog rata. Zatim bi pregovori mogli da se nastave, a američka strana bi trebalo da zapreti povlačenjem iz procesa ako se to ne dogodi.

"Ukrajinska vojska najbolja garancija"

Ukrajina insistira na snažnim američkim bezbednosnim garancijama kao preduslov za bilo kakav mirovni sporazum. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je sredinom februara, tokom Minhenske bezbednosne konferencije, da je Amerika ponudila Kijevu 15-godišnje garancije bezbednosti, ali da Ukrajina želi više i da računa na period od najmanje 30 godina.

Ali, prema Radčenku, "Ukrajinci su previše verovali obećanjima o zapadnim garancijama", a ono što zaista može da garantuje bezbednost Ukrajine je "njena sopstvena vojska".

- Na pregovorima u Istanbulu 2022. ključna tačka sporenja je bila kakvu bi vojsku Ukrajina smela da ima nakon sukoba. Rusi pokušavaju da je ograniče jer znaju da je to prava garancija ukrajinske bezbednosti - rekao je on.

Srbija Danas/Blic