Стиже паклена освета: Путин дао зелено светло да "орешник" гађа циљеве

Према њиховим тврдњама, Министарство одбране Русије разматра могућност коришћења овог моћног оружја за нове ударе на кључну енергетску и гасну инфраструктуру Украјине.

Ова информација долази у тренутку када се тензије између две земље додатно повећавају услед масовних напада украјинских дронова на руске регионе.

Према „Легитимном“, циљеви нових удара укључују енергетску и гасну инфраструктуру Украјине, што би представљало одговор на недавне украјинске нападе беспилотним летилицама на руске територије, укључујући области као што су Брјанск, Рјазањ и Москва.

Украјинска војска је, како се наводи, током само једне ноћи лансирала чак 121 дрон ка различитим руским регионима, при чему је руска ПВО неутралисала значајан део претње. Ово указује на ескалацију сукоба и све већи значај стратешких удара у текућем конфликту.

Ракета „Орешник“ први пут је коришћена у новембру 2024. године, када је, у својој безнуклеарној хиперсоничној верзији, погодила војно-индустријски објекат у Дњепру.

Овај напад је демонстрирао њену прецизност и разорну моћ, што је привукло пажњу војних аналитичара и међународних посматрача.

Према руским званичницима, „Орешник“ поседује капацитете који су по снази блиски нуклеарним ударима, али без употребе средстава масовног уништења. Ово га чини јединственим средством одвраћања и војне предности.

Циљеви за наредне ударе „Орешником“, према речима руског председника Владимира Путина, одређују Генералштаб и Министарство одбране Русије. Путин је већ у новембру 2024. наговестио да би наредни удари могли бити усмерени на кључне центре одлучивања у Кијеву, као и на тајне објекте украјинске војске.

У овај списак могли би бити укључени командни центри Министарства одбране Украјине, Службе безбедности Украјине (СБУ), као и инфраструктура железница, попут диспечерских центара „Укрзализнице“.

Напади дроновима које је Украјина извела на руске регионе значајно су подигли тензије. Министарство одбране Русије је саопштило да је њихова противваздушна одбрана успешно неутралисала највећи део претњи, али ови напади указују на појачане напоре Кијева да узврати ударе и пренесе конфликт на руску територију.

Аналитичари, попут војног блогера Јурија Подољаке, истичу да је након оваквих удара уобичајено очекивати руски одговор у виду масовних ракетних напада у року од неколико дана.

Подољака, као и други руски војни коментатори, сматра да ће одговор бити усмерен ка инфраструктури која има кључну улогу у логистици украјинске војске, као и према објектима од стратешког значаја.

Према тврдњама „Легитимног“, поред употребе „Орешника“, Русија планира и комбиноване ударе у оквиру хибридне стратегије, укључујући сајбер нападе, електронско ометање и друге методе.

Војни аналитичар Васили Дандикин наводи да „Орешник“ има потенцијал да промени динамику сукоба. Уколико се ракета користи за прецизне ударе на кључне објекте, то би могло значајно ослабити украјинску способност за вођење рата, али и створити додатне притиске на Кијев да прихвати руске услове за евентуалне мировне преговоре.

Он истиче да би циљеви могли укључивати и објекте који су досад били ван домашаја конвенционалног оружја, чиме би се додатно отежала украјинска одбрана.

Ипак, употреба „Орешника“ могла би изазвати и реакције Запада. Уколико дође до масовних удара који угрожавају цивилну инфраструктуру, то би могло подстаћи нове санкције или повећање војне помоћи Украјини.

Међутим, Русија очигледно рачуна на ефекат одвраћања који „Орешник“ пружа, с обзиром на његову прецизност и разорну моћ.

Украјински председник Владимир Зеленски, према тврдњама „Легитимног“, свесно подстиче ескалацију сукоба нападима на руску инфраструктуру. Ово додатно компликује ситуацију, јер се конфликти све више преливају преко граница Украјине и улазе у фазу која укључује директне ударе на територију Русије.

Истовремено, Русија користи овакве инциденте као повод за демонстрацију своје војне моћи и даљу употребу савремених оружаних система попут „Орешника“.

Док сукоб у Украјини улази у нову фазу, „Орешник“ се намеће као кључни елемент руске стратегије одвраћања и ескалације. Његова употреба, у комбинацији са другим облицима хибридног рата, може значајно променити динамику сукоба.

Иако се последице оваквих потеза још увек не могу прецизно сагледати, једно је јасно: ескалација и интензивирање сукоба неће донети брзо решење, већ додатно заоштравање и продубљивање кризе.