ФБИ, ЦИА и Интерпол кренули за њим: Стефан пронашао цаку и 14 пута освојио лутрију, а онда више ништа није било исто (ВИДЕО)

Стефан Мандел, рођен 1931. године у скромним условима, још у детињству показивао је велико интересовање за математику. Међутим, због тешке материјалне ситуације није имао прилику да гради академску каријеру, па се запослио као рачуновођа како би обезбедио егзистенцију себи и својој породици.

Са месечним примањима од свега 88 долара, Мандел је, како је касније говорио у интервјуима, трагао за начином да поправи своју финансијску ситуацију. У том периоду почео је интензивно да проучава теорију вероватноће и рад италијанског математичара Леонарда Фибоначија, што га је навело на идеју да математичке принципе примени на игре на срећу.

На основу комбинаторике и логистике развио је метод којим је настојао да оптимизује избор и куповину лутријских комбинација. Његова стратегија била је заснована на проналажењу лутрија у којима је вредност џекпота премашивала трошак куповине свих могућих комбинација бројева, чиме се, под одређеним условима, могао остварити профит.

Прво практично тестирање овог система спровео је 1965. године заједно са пријатељем, улажући новац у заједничку куповину тикета. Експеримент им је донео добитке вредне око 20.000 долара, од чега је Манделу припало приближно 4.000 долара.

Када су могућности за примену његове стратегије у Аустралији постале ограничене, фокус је пребацио на Сједињене Америчке Државе. Посебно му је пажњу привукла лутрија у савезној држави Вирџинији, за коју је проценио да пружа повољне услове за примену његовог модела. Додатну предност представљала је могућност штампања тикета код куће, док је укупан број могућих комбинација износио око 7,1 милион.

Манделов тим унапред је припремио све могуће комбинације бројева и организовао њихову дистрибуцију преко широке мреже продајних места. Када је 1992. године џекпот у Вирџинији премашио 27 милиона долара, покренута је комплетна операција.

Исход је био спектакуларан – освојена је награда вредна око 33 милиона долара, што је након одбитка трошкова донело приближно 24 милиона долара профита.

Иако су његов случај истраживале бројне америчке и међународне службе, међу којима су ФБИ, ЦИА, Тајна служба и Интерпол, није утврђено да је прекршио било који закон.

Лутрија у Вирџинији исплатила је добитак, али је овај случај подстакао измене правила којима су ограничени масовна куповина тикета и организовани инвестициони модели, преноси VnExpress.

Тако је затворена такозвана "Манделова рупа“ – правна и математичка могућност која је омогућавала примену овакве стратегије.

Након тога Мандел је покушао да понови успех и у другим државама, али без значајнијих резултата. Касније се повукао из јавности и настанио на острву Вануату у јужном делу Тихог океана.

Његов некадашњи сарадник описао је ову причу као нешто што превазилази границе фикције, док Мандел никада није јавно открио детаље свог алгоритма, наводећи да га чува као пословну тајну, слично највећим светским компанијама.

Након тога преселио се у Аустралију, где је своју идеју претворио у организован модел пословања. Уз помоћ инвеститора формирао је синдикате који су користили рачунаре и штампаче за генерисање и обраду великог броја лутријских комбинација.

Током осамдесетих година, Манделов систем донео је око 12 главних добитака на лутријама широм Аустралије, уз стотине хиљада освојених мањих награда.