Сурова реалност о Украјини: Путин не одустаје, Трампова стратегија се распада

Једно од централних питања у анализи Ритера јесте зашто Доналд Трамп намерно манипулише бројевима када су у питању руски губици у Украјини. По Ритеровим речима, Трампова стратегија није последица незнања или дезинформација, већ циљане политичке калкулације.

Он покушава да представи ситуацију на начин који му омогућава да постигне жељени политички ефекат – да се прикаже као лидер који може да донесе решења, али под сопственим условима.

Трампова логика је следећа: Уколико би у потпуности признао реалност ситуације на терену и руску доминацију у сукобу, то би значило да САД и Запад немају контролу над развојем догађаја.

С друге стране, ако би преувеличавао руске губитке и умањивао реалност украјинског пораза, створио би слику да САД још увек могу да утичу на исход рата. Тиме он покушава да остави утисак да би под његовим вођством могло доћи до наглог преокрета ситуације у корист Украјине, без обзира на реалне чињенице.

Оваква тактика се надовезује на ширу политичку стратегију коју је користио током свог првог председничког мандата, где се често ослањао на пропаганду и манипулисање информацијама како би обликовао перцепцију јавности у своју корист.

Русија је спремна за дуготрајан сукоб

Ритер истиче да је Русија не само спремна да настави специјалну војну операцију још годинама, већ да је њена економија довољно јака да издржи све покушаје економског притиска са Запада.

Он наглашава да је руски војно-индустријски комплекс у пуној мобилизацији и да је буџет планиран тако да може да подржи наставак борби најмање још две до три године.

Ово је кључна разлика између руског и украјинског положаја. Украјина је у ситуацији где јој недостају људство, опрема и економска одрживост, док Русија не показује знаке исцрпљености.

Штавише, Ритер подсећа да Руси овај сукоб доживљавају као питање националног опстанка и спремни су да плате било коју цену за победу. Ово значи да не постоји сценарио у којем би Русија одустала или прихватила преговоре под неповољним условима.

Трампов план о обарању цене нафте на 45 долара

Још једна важна тема коју Ритер истиче јесте Трампов економски план да покуша да уништи руску економију обарањем цене нафте на 45 долара по барелу. Према Ритеру, овај потез би имао катастрофалне последице не само по Русију, већ и по америчку нафтну индустрију.

Наиме, руски енергетски сектор функционише са ниским производним трошковима – Руси производе нафту по цени од 12 долара по барелу, што значи да чак и у случају пада цене на 45 долара, они и даље остварују профит.

Међутим, америчка нафтна индустрија не може да функционише под тим условима. Производња у Тексасу, која је ослоњена на скупе методе експлоатације попут фракинга, не може да опстане уколико цена нафте падне испод 50-60 долара по барелу. То би значило пад производње у САД за чак 30%, што би имало разорне последице по америчку економију.

Оно што Ритер наглашава јесте да Трамп није у позицији да уцени ни Канаду, ни Мексико, ни Венецуелу да му помогну у овом науму. Канаду су већ испровоцирали економским притисцима, Венецуела је у добрим односима са Русијом, док Мексико води сопствену енергетску политику.

Дакле, Трамп покушава да игра на карту економске моћи САД, али у реалности нема начина да реализује свој план без огромне штете по сопствену економију.

Паралеле са америчком стратегијом у Вијетнаму

Ритер прави поређење између тренутне ситуације у Украјини и америчке војне политике током рата у Вијетнаму. Он подсећа на праксу Роберта Мекнамаре, тадашњег америчког секретара за одбрану, који је током Вијетнамског рата користио статистику непријатељских жртава као главни показатељ америчког напретка у рату.

Међутим, како Ритер истиче, ова методологија није одражавала стварно стање на терену – иако су бројке сугерисале америчку доминацију, реалност је била супротна. Америка је изгубила рат јер није имала политичку стратегију за победу.

Данас, тврди Ритер, Украјина пролази кроз исту ситуацију. Службени подаци са Запада можда покушавају да прикажу украјинске успехе и руске губитке, али реалност је да руска војска напредује, да је Украјина исцрпљена и да чак ни огромна војна помоћ са Запада не може да преокрене ситуацију.

Кључно питање које Ритер поставља јесте: Колико ће још живота бити изгубљено док Запад не призна реалност и не заустави подршку Украјини?

Русија неће стати док не постигне победу

На крају, Ритер долази до неизбежног закључка – сукоб у Украјини ће се наставити све док Русија не одлучи да га заврши.

Он наглашава да Москва има дугорочне планове, стабилан војни и економски систем и политичко руководство које не показује никакве знаке несигурности. Све то значи да Запад, укључујући САД и председника Трампа, нема полуге којима би могао да натера Русију на капитулацију или уступке.

Оно што је јасно јесте да ни Украјина ни њени западни савезници не могу издржати овај сукоб још неколико година. Запад је већ суочен са економским проблемима, Украјина је на ивици колапса, а ни америчка политика не може да се договори око даљих корака.

Трампова реторика може деловати охрабрујуће за његове бираче, али у реалности, његова политика према Русији и Украјини може само додатно погоршати ситуацију, а не донети решење.

На крају, како Ритер истиче, борбе ће трајати све док се Русија не избори за услове које сматра прихватљивим. Њена војска је спремна, економија стабилна, а политичко вођство чврсто у својој одлуци.

У том светлу, сви покушаји Запада да манипулишу информацијама и преувеличавају украјинске шансе за победу само одлажу неизбежно – завршетак сукоба под условима које диктира Москва.