Трамп у покушају да РАЗМОНТИРА ДУБОКУ ДРЖАВУ: Зашто европски лидери не желе мир и настављају да подржавају рат у Украјини (ФОТО)

Његова одлучност да заустави рат у Украјини, смањи војну потрошњу и, генерално, размонтира моћну машинерију и дубоку државу која генерише ратове, изазвала је талас отпора не само међу политичким елитама у Америци, већ и широм света. И док су многи светски лидери наставили да подржавају ескалацију сукоба, Трамп је остао доследан својој визији: дипломатија и мир, а не бескрајни рат.

Један од најважнијих тренутака који је обликовао ову његову борбу био је састанак са украјинским председником Володимиром Зеленским. Трамп је на том састанку одлучио да изнесе јасне захтеве: Украјина мора да пристане на мир или ће САД повући своју подршку. Док су многи очекивали да ће разговарати о економској сарадњи и помагању Украјини, Трамп је искористио прилику да изнесе ултиматум.

Састанак са Зеленским: Ултиматум уместо споразума

Зеленски је ушао у Бела кућу с идејом да потпише економски споразум са Трампом, али Трамп је имао друге планове. Уместо да пристане на традиционалну дипломатију која подразумева економску подршку у замену за политичку стабилност, Трамп је јасно ставио до знања да Украјина није у позицији да поставља услове.

„Твој народ је храбар, али ти немаш војску која може да освоји мир. Ако желите да наставите рат, морате то да урадите сами. Ако се повучемо, борићете се сами“, поручио је Трамп. Није стајао на томе. Тражио је од Зеленског да донесе одлуку: „Врати се када будеш спреман за мир.“ Овај сусрет јасно је показао да Трамп није спреман да подржава бесмислено изливање крви, већ да тежи за трајним мирним решењима. Међутим, уместо да добије подршку, суочио се са осудама широм Европе.

Европски лидери против мира, осим Мађарске и Словачке

Док су готово све европске државе наставиле да подржавају наставак сукоба, само Мађарска и Словачка су отворено стале на Трампову страну. Након састанка у Белој кући, Зеленски је отишао у Велику Британију, где је потписао нови споразум о додатном наоружавању Украјине.

Британски премијер Кир Стармер примио је Зеленског у Даунинг стриту 10, где су се састали иза затворених врата. Након тога, министри финансија Велике Британије и Украјине потписали су уговор о зајму у вредности од 2,26 милијарди фунти (2,84 милијарде долара) за јачање украјинске одбране. Британска влада је нагласила да ће средства бити враћена кроз профит од замрзнуте руске имовине.

Осим Британије, подршка Зеленском стигла је од скоро свих чланица Европске уније. Макрон, Шолц, фон дер Лајен била су само нека од имена која су јасно након састанка ставила до знања да ће њихове државе наставити да финансирају рат у Украјини. 

Подршка Трампу стигла је само од два европска лидера. Виктор Орбан један је од ректих који је подржао његове напоре да се заустави безумни рат који је однео много живота:

"Јаки људи склапају мир, слаби људи ратују. Данас је председник Доналд Трамп храбро иступио за мир. Чак и ако је многима било тешко за варење. Хвала, господине председниче", објавио је Орбан на платформи X.

Словачки премијер Роберт Фицо такође је јасно ставио до знања да Словачка неће подржавати Украјину у наставку рата:

"Словачка неће подржати Украјину ни финансијски ни војно за наставак сукоба. Ако други то учине, ми ћемо то поштовати."

Фицо је додао да Словачка тражи моментални прекид ватре и да се не слаже са стратегијом која подразумева продужење рата зарад геополитичких интереса.

Дубока држава и Трампова борба са властитим естаблишментом

Међутим, Трампова борба за мир није била само спољашња, са свим изазовима на међународној сцени. Његова најтежа борба одвијала се управо унутар Сједињених Држава, где је морао да се суочи са дубоком државом – оним невидљивим слојем моћника, бирократа и институција које оперишу из сенке, ван домета политичког процеса. Овај слој чини снажну и врло утицајну мрежу која се противи свим покушајима промена, нарочито онима које се односе на смањење војне потрошње, смањење америчког војно-индустријског комплекса и смањење америчког уплитања у стране ратове.

Један од Трампових кључних потеза у покушају да сломи утицај дубоке државе био је повлачење амбасадора које је поставио претходни административни слој, претежно повезаних са демократама и глобалистичким круговима. Трамп је знао да је за остварење својих циљева потребно да се ослободи од утицаја тих људи, који су често чинили политички естаблишмент који се противи његовој спољној политици. Међутим, повлачење амбасадора није било лако, а Трамп није имао довољно времена да постави своје људе на кључне позиције. Ова ситуација додатно отежава његову борбу на међународној сцени, где се суочава са слабијим дипломатским апаратом и недостатком утицајних савезника на кључним местима.

Овај мањак кадрова који би били лојални његовој спољној политици створио је озбиљан изазов у односима са европским лидерима. Наиме, док Трамп покушава да спроводи своје идеје о смањењу америчког војног присуства у Европи и смањењу уплитања у стране сукобе, суочава се са снажним противљењем из Брисела и других европских престоница. Европски лидери, који делују у интересу дубоке државе, нису склони да прихвате Трампову визију смањења војне потрошње, јер би то угрозило њихове стратешке циљеве и економске интересе.

Смањење војне потрошње за половину, колико је Трамп предложио Путину и другим моћним силама, директна је претња свим интересним групама које профитирају од ратова. Овај план би значио крај уноса кроз ратове, али и пад моћи оних који контролишу велике интересе у војној индустрији. У свету у којем војно-индустријски комплекс доноси огромне профите, било која идеја која се противи даљој милитаризацији сусреће се са жестоким отпором због просте рачунице: Моћне војне компаније и њихови лобисти директно би изгубили профит. 

Још један значајан потез који је изазвао велику буру унутар естаблишмента био је укидање финансирања УСАИД-а, организације која је у великој мери финансирала пројекте који су често служили као алат за ширење интереса америчког естаблишмента широм света, али и велики број политичара који се залаже за наставак рата у Украјини. УСАИД је био снажно повезан с дипломатским и војним елитама које су желеле да задрже статус quo, а Трампова жеља да смањи његов утицај била је део шире стратегије за смањење моћи “дубоке државе”. УСАИД је био инструмент у промовисању америчког интереса у многим земљама, често кроз финансијске и политичке пројекте који су имали секундарну функцију – стварање дугорочне зависности од америчког утицаја. Укидање или смањење његовог финансирања било је јасна порука Трампа: да је спреман да се бори са системом који фаворизује континуиране ратове, и политику засновану на економским интересима, а не на миру.

У овом контексту, дубока држава није само мрежа бирократа, већ и велики број политичких и економских елита које зарађују од рата и сукоба. Трампова политика смањења војних трошкова и смањења америчког војног присуства у свету не одговара интересима дубоке државе која гура ратове у многим деловима света. За те интересе, ратови нису само политичке игре – они су извор огромног профита. Амерички војно-индустријски комплекс, заједно са нафтним компанијама и великим корпорацијама, профитирао је од сталног стања сукоба, било да се радило о Блиском истоку, Африци, или Украјини.

Трампов покушај да смањи војну потрошњу, позивајући на смањење војних буџета и одустајање од сталних војних интервенција, директна је претња овим интересима. Његово инсистирање на томе да Америка треба да буде “миран гигант” који се повлачи са војног поља и усмерава средства на домаћи развој, нешто је што дубока држава и војно-индустријски комплекс не желе да прихвате.

Исход борбе

Иако Трамп у многим тренуцима делује као усамљени борац против моћних интересних група које желе да одржавају статус quo, његова борба није узалудна. Свака одлука, свака измена политике коју доноси, дубоко је укорењена у идеји о свету у којем ратови нису средство за решавање несугласица, већ у којем би се снага Сједињених Држава огледала у миру и економском развоју.

Трампова борба с дубоком државом кључна је за разумевање његових политичких одлука. Овај конфликт није само политички, већ је и симболичан – борба за већи ниво контроле над сопственом земљом и судбином америчке спољне политике. Трамп је постао лидер који је, ма колико суочен са изазовима, настојао да сруши зидове моћи који су предуго владали из сенке, како би створио простор за своју визију будућности.

Иако тренутно делује као да је Трампова борба за мир у Украјини борба са ветрењачама, ова борба је далеко од узалудне. Украјина је постала симбол његовог глобалног отпора против дубоке државе, и иако се суочава са отпором са свих страна, сигурно ће га ојачати. Полуге моћи су још увек у његовим рукама, а он је вођа који, без обзира на све спољне притиске, има јасно дефинисану визију будућности у којој се свет неће управљати ратовима, већ миром и економским растом. Трампов дугорочни циљ – окончање сукоба у Украјини и смањење америчког војног ангажмана у свету – остаје непромењен. Иако тренутна ситуација може деловати као да је далеки сан, његов приступ поставља темеље за будуће политичке промене.