"Украјина није толико важна" Након скандала неизвесна судбина Зеленског: Ово је најреалнији сценарио рата за наредну годину

Много реалнији сценарио је наставак рата 2026. године, са великим губицима на обе стране. Као они у Покровску, где се битка још увек приводи крају.

У свом последњем обраћању, украјински председник Володимир Зеленски открио је да је ситуација у Покровску и даље веома тешка, али да је одлука о евентуалном повлачењу трупа прерогатив војних команданата на терену. „Нико их не тера да гину због рушевина. Подржаћу наше војнике, посебно команданте који су тамо, у томе како могу да контролишу ситуацију. Или нам је то прескупо - наши војници су нам најважнији.“

Према речима Зеленског, Русија жели да заузме Покровск како би убедила председника САД Доналда Трампа да Украјина мора да повуче своје трупе из целог источног Донбаса како би окончала рат. Истовремено, он је нагласио да Оружане снаге Украјине не могу да напусте исток земље јер људи то неће разумети. „И што је најважније, нико неће гарантовати да, након што су освојили овај или онај град, Руси неће даље напредовати.“

Он је напоменуо да руске трупе немају тако велику снагу и нападају украјински енергетски систем како би приморале његову земљу на предају пре пролећа. „Они знају да када енергетски фактор нестане, неће имати других јаких фактора“, рекао је председник. 

Корупцијски скандал као политички ударац

То је проблем јер, поред напада на бојном пољу, Русија покушава да сломи морал Украјинаца у остатку земље. Зима је пред вратима, а руске ракете свакодневно погађају електране тако да се становништво смрзава и мора да живи у мраку. Украјински енергетски стручњаци улажу напоре да смање нестанке струје након масовних руских напада, али сви треба да буду спремни на погоршање ситуације, рекла је министарка енергетике Светлана Гринчук.

Према њеним речима, ограничења у снабдевању енергијом су ублажена, али ситуација остаје тешка, с обзиром на недељне масовне комбиноване ударе и ракете и огроман број дронова, „који веома прецизно погађају електране“. Тек прошле недеље, руске трупе су нанеле највећи ударац од почетка рата свим термоелектранама (ТЕ) државне компаније Центренерго, потпуно зауставивши њихов рад.

 Русија је у једном дану лансирала више од 450 јуришних дронова и 45 ракета различитих типова дуж Украјине, циљајући објекте критичне инфраструктуре. Поред тога, забележени су и удари на објекте гасне инфраструктуре, како би штета била што већа.

За то време, открића у корупцијској афери Миндич су, пре свега, политички ударац Зеленском. Он је затражио смену министарке енергетике Светлане Хринчук и министра правде Германа Халушченка, након што су у понедељак антикорупцијске организације НАБУ и САП оптужиле неколико људи за оркестрирање проневере у енергетском сектору вредне око 100 милиона долара, укључујући проневеру у националном нуклеарном оператеру Енергоатом. Међу онима за које се тврди да су умешани су бивши потпредседник владе Олексиј Черњишов и Тимур Миндич, бизнисмен и сувласник Зеленског бившег ТВ студија „Квартал95“. У међувремену је побегао у Израел, али је питање како ће се украјински председник извући из свега, иако, за сада, нема доказа да је умешан у аферу.

У Украјини је формирана незванична коалиција против Зеленског, коју чине антикорупцијске групе, организације за доделу грантова и Петро Порошенко, бивши председник који је у рату са садашњим. Један од главних циљева је да се председнику одузме већинска контрола над Врховном радом и Кабинетом министара, након чега следи формирање „владе националног јединства“ (Порошенкова странка је већ позвала на ово), претварајући председника у краљицу Енглеске без стварне контроле над вертикалном структуром моћи или снагама безбедности. А „коалиција“ ће вероватно покушати да користи кривичне поступке против кључних чланова Зеленског тима да би постигла ове циљеве.

Према украјинском порталу Страна, иначе критичном према Зеленском, он би се могао наћи у великим проблемима ако се проблеми на фронту погоршају.

Досадашњи ток рата, међутим, показује да чак ни пад Покровска неће имати стратешки значај. Украјинци ће се повући ка Краматорску и Славјанску, који су њихова главна упоришта у Донбасу, а Руси ће започети своју офанзиву на пролеће. Ово претпоставља још једно вишемесечно међусобно исцрпљивање, осим ако Доналд Трамп и САД не одлуче да изврше максималан притисак на Владимира Путина. Неки стручњаци сумњају да ће се то догодити.

"Нису слушали шта је Путин рекао"

- Путинов правац се не може променити појединачним врстама оружја, већ свеобухватном стратегијом јачања Украјине и слабљења Русије. Да би Кремљ икада променио своје захтеве за мировним решењем, мораће се применити различити облици притиска: економски, војни и политички. У садашњим околностима, Кремљ очигледно неће променити свој став, упозорила је Селест Валандер, која је била специјална асистенткиња председника и виша директорка за руска и централноазијска питања у Савету безбедности САД у администрацији Барака Обаме. Током председничког мандата Џоа Бајдена, била је саветница за међународне послове у Министарству одбране САД.

У анализи за часопис „Форин аферс“, она упозорава да је председник Трамп један од многих Американаца који не разумеју у којој мери Путин жели да поврати контролу над Украјином. „Мислим на контролу у империјалном смислу. У многим стручним круговима у САД постоји дубока заблуда: да ако Путину укажете на неке економске користи од завршетка рата или да Русија постаје превише зависна од Кине, да ће то некако убедити Путина да каже 'Украјина није толико важна'. То је став и Трампа и људи око њега у Белој кући. Али ево занимљиве ствари: нико од њих није стручњак за Русију. Нису проучавали Русију, нису слушали шта је Путин рекао. Такође не обраћају пажњу на то шта људи блиски Кремљу имају да кажу“, брине Селест Валандер.

Србија Данас/Јутарњи лист