"Ukrajina nije toliko važna" Nakon skandala neizvesna sudbina Zelenskog: Ovo je najrealniji scenario rata za narednu godinu

Mnogo realniji scenario je nastavak rata 2026. godine, sa velikim gubicima na obe strane. Kao oni u Pokrovsku, gde se bitka još uvek privodi kraju.

U svom poslednjem obraćanju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otkrio je da je situacija u Pokrovsku i dalje veoma teška, ali da je odluka o eventualnom povlačenju trupa prerogativ vojnih komandanata na terenu. „Niko ih ne tera da ginu zbog ruševina. Podržaću naše vojnike, posebno komandante koji su tamo, u tome kako mogu da kontrolišu situaciju. Ili nam je to preskupo - naši vojnici su nam najvažniji.“

Prema rečima Zelenskog, Rusija želi da zauzme Pokrovsk kako bi ubedila predsednika SAD Donalda Trampa da Ukrajina mora da povuče svoje trupe iz celog istočnog Donbasa kako bi okončala rat. Istovremeno, on je naglasio da Oružane snage Ukrajine ne mogu da napuste istok zemlje jer ljudi to neće razumeti. „I što je najvažnije, niko neće garantovati da, nakon što su osvojili ovaj ili onaj grad, Rusi neće dalje napredovati.“

On je napomenuo da ruske trupe nemaju tako veliku snagu i napadaju ukrajinski energetski sistem kako bi primorale njegovu zemlju na predaju pre proleća. „Oni znaju da kada energetski faktor nestane, neće imati drugih jakih faktora“, rekao je predsednik. 

Korupcijski skandal kao politički udarac

To je problem jer, pored napada na bojnom polju, Rusija pokušava da slomi moral Ukrajinaca u ostatku zemlje. Zima je pred vratima, a ruske rakete svakodnevno pogađaju elektrane tako da se stanovništvo smrzava i mora da živi u mraku. Ukrajinski energetski stručnjaci ulažu napore da smanje nestanke struje nakon masovnih ruskih napada, ali svi treba da budu spremni na pogoršanje situacije, rekla je ministarka energetike Svetlana Grinčuk.

Prema njenim rečima, ograničenja u snabdevanju energijom su ublažena, ali situacija ostaje teška, s obzirom na nedeljne masovne kombinovane udare i rakete i ogroman broj dronova, „koji veoma precizno pogađaju elektrane“. Tek prošle nedelje, ruske trupe su nanele najveći udarac od početka rata svim termoelektranama (TE) državne kompanije Centrenergo, potpuno zaustavivši njihov rad.

 Rusija je u jednom danu lansirala više od 450 jurišnih dronova i 45 raketa različitih tipova duž Ukrajine, ciljajući objekte kritične infrastrukture. Pored toga, zabeleženi su i udari na objekte gasne infrastrukture, kako bi šteta bila što veća.

Za to vreme, otkrića u korupcijskoj aferi Mindič su, pre svega, politički udarac Zelenskom. On je zatražio smenu ministarke energetike Svetlane Hrinčuk i ministra pravde Germana Haluščenka, nakon što su u ponedeljak antikorupcijske organizacije NABU i SAP optužile nekoliko ljudi za orkestriranje pronevere u energetskom sektoru vredne oko 100 miliona dolara, uključujući proneveru u nacionalnom nuklearnom operateru Energoatom. Među onima za koje se tvrdi da su umešani su bivši potpredsednik vlade Oleksij Černjišov i Timur Mindič, biznismen i suvlasnik Zelenskog bivšeg TV studija „Kvartal95“. U međuvremenu je pobegao u Izrael, ali je pitanje kako će se ukrajinski predsednik izvući iz svega, iako, za sada, nema dokaza da je umešan u aferu.

U Ukrajini je formirana nezvanična koalicija protiv Zelenskog, koju čine antikorupcijske grupe, organizacije za dodelu grantova i Petro Porošenko, bivši predsednik koji je u ratu sa sadašnjim. Jedan od glavnih ciljeva je da se predsedniku oduzme većinska kontrola nad Vrhovnom radom i Kabinetom ministara, nakon čega sledi formiranje „vlade nacionalnog jedinstva“ (Porošenkova stranka je već pozvala na ovo), pretvarajući predsednika u kraljicu Engleske bez stvarne kontrole nad vertikalnom strukturom moći ili snagama bezbednosti. A „koalicija“ će verovatno pokušati da koristi krivične postupke protiv ključnih članova Zelenskog tima da bi postigla ove ciljeve.

Prema ukrajinskom portalu Strana, inače kritičnom prema Zelenskom, on bi se mogao naći u velikim problemima ako se problemi na frontu pogoršaju.

Dosadašnji tok rata, međutim, pokazuje da čak ni pad Pokrovska neće imati strateški značaj. Ukrajinci će se povući ka Kramatorsku i Slavjansku, koji su njihova glavna uporišta u Donbasu, a Rusi će započeti svoju ofanzivu na proleće. Ovo pretpostavlja još jedno višemesečno međusobno iscrpljivanje, osim ako Donald Tramp i SAD ne odluče da izvrše maksimalan pritisak na Vladimira Putina. Neki stručnjaci sumnjaju da će se to dogoditi.

"Nisu slušali šta je Putin rekao"

- Putinov pravac se ne može promeniti pojedinačnim vrstama oružja, već sveobuhvatnom strategijom jačanja Ukrajine i slabljenja Rusije. Da bi Kremlj ikada promenio svoje zahteve za mirovnim rešenjem, moraće se primeniti različiti oblici pritiska: ekonomski, vojni i politički. U sadašnjim okolnostima, Kremlj očigledno neće promeniti svoj stav, upozorila je Selest Valander, koja je bila specijalna asistentkinja predsednika i viša direktorka za ruska i centralnoazijska pitanja u Savetu bezbednosti SAD u administraciji Baraka Obame. Tokom predsedničkog mandata Džoa Bajdena, bila je savetnica za međunarodne poslove u Ministarstvu odbrane SAD.

U analizi za časopis „Forin afers“, ona upozorava da je predsednik Tramp jedan od mnogih Amerikanaca koji ne razumeju u kojoj meri Putin želi da povrati kontrolu nad Ukrajinom. „Mislim na kontrolu u imperijalnom smislu. U mnogim stručnim krugovima u SAD postoji duboka zabluda: da ako Putinu ukažete na neke ekonomske koristi od završetka rata ili da Rusija postaje previše zavisna od Kine, da će to nekako ubediti Putina da kaže 'Ukrajina nije toliko važna'. To je stav i Trampa i ljudi oko njega u Beloj kući. Ali evo zanimljive stvari: niko od njih nije stručnjak za Rusiju. Nisu proučavali Rusiju, nisu slušali šta je Putin rekao. Takođe ne obraćaju pažnju na to šta ljudi bliski Kremlju imaju da kažu“, brine Selest Valander.

Srbija Danas/Jutarnji list