"У РУСИЈИ ЋЕ ДОЋИ ДО РЕВОЛУЦИЈЕ" Кијев ликује, Кремљ бесан на Анкару, Вашингтон шаље забрањено оружје, ситуација се драстично усијава

На украјинском фронту и даље нема суштинских промена. Контраофанзива Кијева иде доста споро, Русија се углавном бави својим унутрашњим проблемима, изазваним побуном шефа Вагнера, Јевгенија Пригожина, а на дипломатском плану теку активности везане за снабдевање Украјине западним наоружањем и пријем Кијева у чланство НАТО. Све то, као и обично пропраћено је претњама и увредама са обе стране.

Почетак недеље обележила је изјава украјинског председника, Володимира Зеленског, да рат неће бити завршен докле год је окупиран Крим. Он је истакао да не одустаје од планова да поврати Крим, упркос проблемима са украјинском контраофанзивом.

Из Москве је сместа стигао одговор портпаролке Министарства спољних послова, Марије Захарове, која је изјавила да изјава Зеленског, о потреби да се бори за Крим, доказ његове "нацистичке суштине".

- Он је много година замишљао Крим без воде. А сада и без Кримљана. Нацистичка суштина кијевског Наполеончића - казала је Захарова.

Овакав недвосмислен и одлучан став украјинског лидера, подстакнут је оружаном побуном плаћеничке групе Вагнер у Русији, што је навело Зеленског да закључи како руски председник, Владимир Путин, губи контролу над сопственим народом.

- Прво, видимо да Путин не контролише све. Вагнерово кретање дубоко у Русију и заузимање одређених региона показује колико је то лако учинити. Путин не контролише ситуацију у регионима - рекао је Зеленски.

Зеленски је навео и да извештаји украјинске обавештајне службе показују да Кремљ мери подршку Пригожину и тврди да половина Русије подржава побуну шефа Вагнера и паравојне групе. Зеленски је рекао и да је Пригожинова побуна "у великој мери утицала на руску моћ на бојном пољу" и да би могла бити од користи за контраофанзиву Украјине.

Украјински председник је рекао да је приметно да се Путин више не појављује у јавности од када је плаћеничка група почела, па завршила своју хаотичну побуну.

- Где је Путин нестао после свих ових догађаја? Он ретко излази на сунце, видимо га само у кабинету - додао је Зеленски.

Он је нагласио да би у Русији могло да дође до нове побуне као и да постоје људи који ће је подржати.

- Постоји знак да би могло да дође до још једне побуне у Русији, револуције. Поред тога, постоји много људи који би могли да подрже такву побуну - рекао је Зеленски

Говорећи о току украјинске контраофанзиве, Зеленски је казао да иде споријим темпом због тога што је почела касније и због тога што је Русија учврстила одбрану.   

У појединим деловима земље украјинска војска не може "ни да помисли да започне" нападе, јер нема одговарајуће оружје, напоменуо је Зеленски, поновивши апел западним савезницима за бржу испоруку наоружања.

Касније, током недеље, у интервјуу за АБЦ њуз, Зеленски није негирао тврдње Вашингтон поста да су украјински званичници недавно рекли директору ЦИА, Вилијаму Бернсу, да је циљ контраофанзиве да се војска приближи Криму и потом да се Путин примора на разговоре.

- Апсолутно је јасно, логично реторичко питање да оног момента када Украјина стигне до административне границе са привремено окупираним украјинским полуострвом, Кримом, врло је вероватно да ће Путин бити приморан на дијалог са цивилизованим светом, насупрот ситуацији каква је била пре тоталне инвазије, јер ће бити ослабљен - рекао је Зеленски.

Зеленски је током недеље посетио Турску где се састао са својим колегом Реџепом Тајипом Ердоганом. Циљ посете било је осигурање више западног оружја и подршка амбицији Кијева да се придружи НАТО. Ипак, Вашингтон је готово истовремено упозорио да Украјина неће постати чланица НАТО на Самиту Алијансе у Виљнусу.

Турска подржава тежње Украјине за чланством у НАТО, рекао је Ердоган Зеленском током састанка у Истанбулу, али је такође позвао на "повратак мировним напорима" како би се окончао сукоб.

Ердоган је упозорио да су иницијативе које је Турска изнела у Истанбулу прошле године за решавање сукоба између Русије и Украјине, укључујући споразум о житу, наишле су на противљење лобиста наставка сукоба.

- Споразуми о житу, размени заробљеника и други дипломатски напори који су започети Истанбулским процесом, нажалост, наишли су на противљење ратних лобиста. Са овим лобирањем се суочила и Турска. Да су истанбулске иницијативе биле прихваћене као начин да се оконча сукоб, не би било толико губитака и суза. Постали смо мета лобиста рата због наше уравнотежене политике. Били смо под много већим притиском оних којима се то не свиђа. Као и увек, користили су опозицију као полугу притиска - рекао је он.

Да је посета Зеленског Анкари уродила плодом, бар што се Украјине тиче, сведоче и погоршани односи Турске и Русије, након одлуке Ердогана да одобри пребацивање команданата Азова из Турске у Кијев, што је изазвало бес Москве.

- Догађаји који су се десили прошлих недеља, нажалост, јасно показују да Турска постепено и сигурно прелази из неутралне земље у непријатељску - рекао је председник Комитета за одбрану и безбедност, Савета Руске Федерације, Виктор Бондарев.

Према његовим речима, разлози за овакав непријатељски искорак Турске су, с једне стране, притисак Алијансе, али и фактички раскид споразума о житу, са друге.

- Останак вођа Азова у Турској био је камен темељац споразума о размени заробљеника између Русије и Украјине. Реџеп Тајип Ердоган који има много лица и раније је доносио глупе и импулсивне одлуке: кокетирао је са Исламском Државом, утицао на пад руских авиона, давао Украјини дронове", а овакво понашање и није било могуће другачије описати него као нож у леђа, што је председник РФ Владимир Путин и урадио - навео је Бондарев, додајући да је Турска то намерно игнорисала, те да је још иступила за убрзан улазак Украјине у НАТО и изградњу фабрике за производњу борбених дронова у Украјини.

Руски министар спољних послова, Сергеј Лавров, разговарао је телефоном са турским колегом Хаканом Фиданом.

- Анкари је скренута пажња на деструктивност политике наставка испорука војне технике кијевском режиму. Одговарајући кораци, како је наглашено, могу довести само до негативних последица - наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Русије.

Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, реагујући на гласине да би ускоро могло доћи до мировних преговора Москве и Кијева, изјавио је да Москва још не види изгледе за преговоре између Русије и Украјине, али и да не затвара врата овој могућности.

- Разговарали смо на различитим нивоима, укључујући и највиши ниво, да руска страна никада није затворила врата преговарачком процесу, али ми не видимо никакве изгледе за овај преговарачки процес за сада. Нама је важно да остваримо своје циљеве и они се могу постићи различитим методама. Међутим, политичке и дипломатске методе су, нажалост, тренутно недоступне, пре свега зато што кијевски режим одбија ову прилику, а и зато што Вашингтон очигледно није расположен за овај процес - рекао је портпарол руског председника, коментаришући саопштење белоруског председника Александра Лукашенка да би мировни преговори о Украјини могли да почну до јесени.

Како је навео, Сједињене Америчке Државе врше директан утицај на кијевски режим и директно њиме управљају.

Белоруски председник Лукашенко је раније рекао да би се ситуација до јесени могла променити и да би сукобљене стране могле да почну преговоре. Према његовом мишљењу, Европа, пре свега Француска, спремна је за разговоре, док су Сједињене Америчке Државе уздржане ће бити отворене за дијалог након неуспеха контраофанзиве украјинске војске.

Песков је одбацио као "фикцију" извештај Финанциал Тимес (ФТ) о томе да је кинески председник, Си Ђинпинг, лично упозорио руског председника Владимира Путина да не користи нуклеарно оружје у Украјини.

ФТ је навео, позивајући се на људе блиске Кремљу, да је Путин независно одлучио да употреба тактичког нуклеарног оружја у Украјини не би Русији дала предност. Нуклеарни напад претворио би вероватно подручја која је Путин заузео у озрачену пустош и не би пуно помогао напредовању његових снага, наводи лист.

У међувремену, администрација Џоа Бајдена саопштила је да није одобрила нити дала подршку за тајне састанке бивших званичника Службе националне безбедности с руским министром спољних послова, Сергејем Лавровом, о могућим преговорима о прекиду рата у Украјини, што је изазвало поприличан скандал.

- Бајденова администрација није одобрила те разговоре. А као што смо већ рекли, о Украјини нећемо разговарати без Украјине - рекао је портпарол Стејт Департмента, негиравши извештај НБЦ да су се бивши амерички званичници у априлу састали с Лавровом у Њујорку, заједно с бившим америчким дипломатом и председником Већа за спољне односе на одласку Ричардом Хисом и два бивша помоћника из Беле куће.

Међутим, из Вашингтона је стила шокантна вест, да је председник Џозеф Бајден, донео одлуку да се Украјини пошаљу касетне бомбе.

- Била је то веома тешка одлука са моје стране. Разговарао сам о томе са нашим савезницима, разговарао сам о томе са нашим пријатељима на Капитол хилу - рекао је Бајден и додао да "Украјинцима понестаје муниције".

Бајден је рекао да се касетна муниција шаље као "прелазни период" док САД не буду у стању да произведу више артиљерије калибра 155 mm за америчке хаубице које омогућиле Украјини да поврати територију током прошле године.

Конвенцију, којом је забрањено коришћење касетне муниције, потписало је више од 100 земаља света, укључујући Велику Британију, Француску и Немачку, док САД, Украјина и Русија нису потписнице.

Поводом одлуке Беле куће огласио се и Бајденов саветник за националну безбедност, Џејк Саливен, који је рекао да је Америка свесна одлуке о слању ове врсте муниције.

- Свесни смо да касетна муниција ствара ризик од повређивања цивила од неексплодираних убојних средстава. Зато смо ову одлуку одлагали колико год смо могли. Међутим, постоји ризик од повређивања цивила чак и ако руске трупе и тенкови заузму украјинске положаје и покоре више украјинских цивила јер Украјина нема довољно артиљерије - рекао је Џејк Саливен.

Истиче да је такав развој ситуације неприхватљив за Америку.

- Украјина не би користила ову муницију на територији неке стране земље. Ово је њихова држава коју они бране. Они штите своје грађане и мотивисани су да користе било који систем наоружања који може да минимизира ризик за те грађане - рекао је Бајденов саветник.

Секретар Савета безбедности Русије, Николај Патрушев, изјавио је да се војне претње Русији од НАТО интензивирају.

- Изградња војне инфраструктуре НАТО у близини руских граница, интензивирање обавештајних активности, присуство тактичког нуклеарног оружја у Европи повећавају војне претње Русији. Наши непријатељи повремено покушавају да спроведу планове да униште Русију. Тако су 90-их година прошлог века изазвали сукоб на Северном Кавказу користећи међународне терористичке организације. А сада смо поново принуђени да заштитимо руско становништво, које је завршило ван граница Русије и било подвргнуто геноциду - рекао је Патрушев, додавши да су планови Запада осуђени на неуспех.

С друге стране, председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, рекла је да ће преокренути "сваки камен" како би руски председник Владимир Путин одговарао за агресију на Украјину.

- Нећемо оставити ниједан камен неокренут све док Путин и његове присталице не одговарају за злочине у Украјини - рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у изјави поводом отварања центра за кривични прогон злочина почињених у Украјини.