Украјинско ратиште под сенком смрти! Инфекција која је харала током Првог светског рата се вратила: Лекари кажу да се овакве сцене ретко виде (ФОТО)

Ради се о бактеријској инфекцији која разара мишићно ткиво невероватно брзо, често са смртоносним исходом.

Према речима украјинских војних лекара који су говорили за британски Телеграф, употреба дронова у савременом ратовању готово је онемогућила правовремену евакуацију рањених војника, што ствара погодно тло за ширење инфекција, чак и оних које би у нормалним условима биле безопасне, забрињавајућом брзином.

- Сведоци смо компликација рана какве ниједна жива особа није имала прилике да види у ратним условима - изјавио је Алекс, страни добровољни лекар који тренутно ради у области Запорожја.

- Овакво кашњење у евакуацији рањеника није забележено у последњих пола века, вероватно још од Другог светског рата, а можда ни тада. Сада се суочавамо са облицима патологије које никада раније нисмо видели - нагласио је Алекс.

Шта је гасна гангрена?

Гасна гангрена представља тешку бактеријску инфекцију мишића, коју најчешће изазива бактерија Цлостридиум. Назив дугује мехурићима гаса који се стварају испод коже.

Ове бактерије успевају у ткиву које је лишено кисеоника, изазивајући његово одумирање (некрозу). Инфекција се манифестује јаким болом, отоком, променом боје коже и карактеристичним осећајем „пуцања“ док се гас шири испод површине.

Уобичајена гангрена најчешће настаје због слабе циркулације крви, не укључује присуство бактеријских токсина нити стварање гаса, и развија се знатно спорије од гасне гангрене.

До инфекције најчешће долази након тешких повреда, дубоких прострелних рана или експлозија, нарочито када је медицинска интервенција одложена, што је чест случај у ратним условима у Украјини.

- Имамо пацијенте који у болницу стижу тек након неколико недеља од повређивања. За то време седе у подземним стабилизационим тачкама, где их лекари покушавају одржати у животу колико год је могуће - испричао је Алекс.

- Гасна гангрена је тема о којој учимо на факултету, али је ретко ко икада види у пракси... У Украјини, међутим, она постаје стварност јер рањеници са оваквим повредама не добијају правовремену и адекватну негу — једноставно их није могуће довољно брзо транспортовати у болнице да би били правилно лечени“, додао је он.

Лечење гасне гангрене изузетно је тешко, а шансе за опоравак ограничене чак и у најопремљенијим здравственим установама.

- Терапија обично подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива уз примену веома јаких доза интравенских антибиотика“, објашњава др Линдзи Едвардс, виша предавачица микробиологије на Кинг’с колеџу у Лондону.

- Реч је о крајње опасној инфекцији, ако се не лечи, стопа смртности приближава се 100 одсто“, упозорила је она.

Како наводи Телеграф, у Украјини је и брзо хируршко уклањање зараженог ткива готово немогуће, као и прецизно дозирање антибиотика, због тешког приступа болницама и лабораторијским анализама.

- Уобичајена процедура била би идентификација микроба, њихово култивисање и примена различитих тестова како би се утврдило да ли постоји отпорност на лекове - додала је др Едвардс.

- У таквим условима бисте, наравно, тестирали и који антибиотици делују најбоље… али све то пада у воду када радите у импровизованој болници усред ничега - објаснила је др Едвардс.

Феномен Првог светског рата се вратио

Гасна гангрена се историјски повезује са Првим светским ратом, јер је тадашња комбинација ратних околности, тешке повреде, блатњави ровови и ограничена медицинска нега, створила савршене услове за њен развој.

Војници су се борили у влажним, блатњавим рововима и на теренима богатим стајњаком, који је садржао бактерију Цлостридиум. Пројектили, меци и шрапнели изазивали су дубоке, сложене ране са великим количинама мртвог ткива, што је било идеално окружење за размножавање бактерија.

Евакуација рањених често је каснила, а без правовременог чишћења и третирања рана, инфекције су се шириле муњевитом брзином. Антибиотици тада нису постојали, а основна хигијена рана била је веома ограничена.

- Историјски гледано, гасна гангрена се везује за доба Првог светског рата. Од тада је постала ретка, захваљујући бржем збрињавању рана, правовременим операцијама, антибиотицима и напретку у медицинској нези - објаснио је Аластер Бивен, ортопедски консултант и војни лекар из 202. пољске болнице који је служио у Авганистану.

Током Другог светског рата, увођење антибиотика драстично је смањило стопу смртности од оваквих инфекција на ратиштима.

Извор: Србија Danas/The Телеграпх