Ukrajinsko ratište pod senkom smrti! Infekcija koja je harala tokom Prvog svetskog rata se vratila: Lekari kažu da se ovakve scene retko vide (FOTO)
Ukrajinski medicinari beleže sve veći broj slučajeva gasne gangrene - bolesti koja je bila česta među vojnicima u rovovima tokom Prvog svetskog rata, a za koju se decenijama verovalo da je gotovo nestala sa evropskog kontinenta.
Radi se o bakterijskoj infekciji koja razara mišićno tkivo neverovatno brzo, često sa smrtonosnim ishodom.
Prema rečima ukrajinskih vojnih lekara koji su govorili za britanski Telegraf, upotreba dronova u savremenom ratovanju gotovo je onemogućila pravovremenu evakuaciju ranjenih vojnika, što stvara pogodno tlo za širenje infekcija, čak i onih koje bi u normalnim uslovima bile bezopasne, zabrinjavajućom brzinom.
- Svedoci smo komplikacija rana kakve nijedna živa osoba nije imala prilike da vidi u ratnim uslovima - izjavio je Aleks, strani dobrovoljni lekar koji trenutno radi u oblasti Zaporožja.
- Ovakvo kašnjenje u evakuaciji ranjenika nije zabeleženo u poslednjih pola veka, verovatno još od Drugog svetskog rata, a možda ni tada. Sada se suočavamo sa oblicima patologije koje nikada ranije nismo videli - naglasio je Aleks.
Šta je gasna gangrena?
Gasna gangrena predstavlja tešku bakterijsku infekciju mišića, koju najčešće izaziva bakterija Clostridium. Naziv duguje mehurićima gasa koji se stvaraju ispod kože.
Ove bakterije uspevaju u tkivu koje je lišeno kiseonika, izazivajući njegovo odumiranje (nekrozu). Infekcija se manifestuje jakim bolom, otokom, promenom boje kože i karakterističnim osećajem „pucanja“ dok se gas širi ispod površine.
Uobičajena gangrena najčešće nastaje zbog slabe cirkulacije krvi, ne uključuje prisustvo bakterijskih toksina niti stvaranje gasa, i razvija se znatno sporije od gasne gangrene.
Do infekcije najčešće dolazi nakon teških povreda, dubokih prostrelnih rana ili eksplozija, naročito kada je medicinska intervencija odložena, što je čest slučaj u ratnim uslovima u Ukrajini.
- Imamo pacijente koji u bolnicu stižu tek nakon nekoliko nedelja od povređivanja. Za to vreme sede u podzemnim stabilizacionim tačkama, gde ih lekari pokušavaju održati u životu koliko god je moguće - ispričao je Aleks.
- Gasna gangrena je tema o kojoj učimo na fakultetu, ali je retko ko ikada vidi u praksi... U Ukrajini, međutim, ona postaje stvarnost jer ranjenici sa ovakvim povredama ne dobijaju pravovremenu i adekvatnu negu — jednostavno ih nije moguće dovoljno brzo transportovati u bolnice da bi bili pravilno lečeni“, dodao je on.
Lečenje gasne gangrene izuzetno je teško, a šanse za oporavak ograničene čak i u najopremljenijim zdravstvenim ustanovama.
- Terapija obično podrazumeva hirurško uklanjanje inficiranog tkiva uz primenu veoma jakih doza intravenskih antibiotika“, objašnjava dr Lindzi Edvards, viša predavačica mikrobiologije na King’s koledžu u Londonu.
- Reč je o krajnje opasnoj infekciji, ako se ne leči, stopa smrtnosti približava se 100 odsto“, upozorila je ona.
Kako navodi Telegraf, u Ukrajini je i brzo hirurško uklanjanje zaraženog tkiva gotovo nemoguće, kao i precizno doziranje antibiotika, zbog teškog pristupa bolnicama i laboratorijskim analizama.
- Uobičajena procedura bila bi identifikacija mikroba, njihovo kultivisanje i primena različitih testova kako bi se utvrdilo da li postoji otpornost na lekove - dodala je dr Edvards.
- U takvim uslovima biste, naravno, testirali i koji antibiotici deluju najbolje… ali sve to pada u vodu kada radite u improvizovanoj bolnici usred ničega - objasnila je dr Edvards.
Fenomen Prvog svetskog rata se vratio
Gasna gangrena se istorijski povezuje sa Prvim svetskim ratom, jer je tadašnja kombinacija ratnih okolnosti, teške povrede, blatnjavi rovovi i ograničena medicinska nega, stvorila savršene uslove za njen razvoj.
Vojnici su se borili u vlažnim, blatnjavim rovovima i na terenima bogatim stajnjakom, koji je sadržao bakteriju Clostridium. Projektili, meci i šrapneli izazivali su duboke, složene rane sa velikim količinama mrtvog tkiva, što je bilo idealno okruženje za razmnožavanje bakterija.
Evakuacija ranjenih često je kasnila, a bez pravovremenog čišćenja i tretiranja rana, infekcije su se širile munjevitom brzinom. Antibiotici tada nisu postojali, a osnovna higijena rana bila je veoma ograničena.
- Istorijski gledano, gasna gangrena se vezuje za doba Prvog svetskog rata. Od tada je postala retka, zahvaljujući bržem zbrinjavanju rana, pravovremenim operacijama, antibioticima i napretku u medicinskoj nezi - objasnio je Alaster Biven, ortopedski konsultant i vojni lekar iz 202. poljske bolnice koji je služio u Avganistanu.
Tokom Drugog svetskog rata, uvođenje antibiotika drastično je smanjilo stopu smrtnosti od ovakvih infekcija na ratištima.
Izvor: Srbija Danas/The Telegraph
